Izvor: Politika, 05.Jan.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Foto-robot balkanskog političara
Idealan političar trebalo bi da bude zgodan kao Tadić, bogat kao Đukanović, efikasan kao Dinkić, načitan kao Josipović, nacionalista kao Dodik, lukav kao Dačić, zabrinut kao Nikolić, moderan kao Jovanović, kaže Ivan Milošević, vlasnik konsultantske firme MC-2 Public Affairs
U jednom vicu koji kruži Internetom, dolazi političar kući, u oduševljenju grli suprugu i kaže: „Sve je gotovo, izabran sam!”, a ona će uzbuđeno: „Stvarno? Ne lažeš?”. „Ne, sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za to više nema potrebe”, odgovara poštenjačina.
Našeg političara iz ovog vica savršeno definiše izreka da je to čovek koji jedno misli, drugo radi, a treće govori, a po „odokativnom” metodu posmatranja prilika u regionu, reklo bi se da je ta definicija političara prilično bliska građanima ovih prostora.
E, sad, za neke je to opis pripadnika jedne profesije koji govori najgore i o njemu i o toj profesiji, dok će drugi tim rečima naglasiti da je u pitanju „rasan” političar, pravi „majstor zanata”. Da li političar zaista treba da bude takav? Ili, kakav bi bio foto-robot idealnog političara ako bi bio sastavljen od najpoželjnijih karakteristika nama najbliskijih, dakle onih sa područja bivše Jugoslavije?
Ivan Milošević, vlasnik konsultantske firme MC-2 Public Affairs, koja je sprovela brojne komunikacijske kampanje za komercijalne i političke klijente, daje koncizan odgovor: zgodan kao Tadić, bogat kao Đukanović, efikasan kao Dinkić, načitan kao Josipović, nacionalista kao Dodik, lukav kao Dačić, zabrinut kao Nikolić, moderan kao Jovanović.
– Nigde na svetu ne postoji klasična „škola za političare”. Uspešno bavljenje politikom je zato redak spoj talenta, ličnog šarma, izuzetnog instinkta i upornosti – navodi Milošević i dodaje da su dobri političari neretko oni koji su inače neuspešni u svojoj osnovnoj profesiji. Oni koji su uspešni na poslu, imaju porodične obaveze, bave se sportom – jednostavno nemaju dovoljno vremena da se posvete stranačkom radu. Zato se često u više strukture političkih stranaka probijaju pojedinci koji imaju višak vremena i koji su u trenutku učlanjenja u stranku bili nezaposleni, besposleni i neostvareni na drugim poljima ljudskog delovanja.
Još je Makijaveli pokušao da nađe profil idealnog političara, razmatrajući poželjne i nepoželjne osobine koje bi trebale da krase pravog vođu. On je zaključio da političar treba da bude istovremeno lukav kao lisica i ako je potrebno hrabar kao lav, podseća Branko Radun, istoričar i politički analitičar.
– Iako je poznat kako mislilac koji je promovisao amoralnu tezu „cilj opravdava sredstvo” u politici, čak i on govori o potrebi vrlina kod političkih vođa: srčanost, mudrost, ali i držanje reči i obećanja narodu. Nama su potrebni pošteniji, hrabriji i karakterniji političari nego što ih imamo – smatra Radun.
Dr Neven Cvetićanin, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka, daje nešto konkretniju i kompletniju sliku idealnog političara na Balkanu i kaže da bi, između ostalog, trebalo da ima fizički izgled, takt i harizmu Borisa Tadića i široku kulturu hrvatskog predsednika Ive Josipovića, koji je univerzitetski profesor prava, ali i profesor kompozicije na muzičkoj akademiji. Pored toga, trebalo bi da poseduje energiju, pragmatičnost, inteligenciju i šarm Zorana Đinđića, razboritost i smirenost Milorada Pupovca, lidera Srba iz Hrvatske, kao i poštenje, skromnost u materijalnim stvarima i nekoruptivnost Vojislava Koštunice.
– I, konačno, da se poslužim jednim primerom iz prošlosti, smisao za humor i diplomatičnost Nikole Pašića. Dakle, foto-robot idealnog političara je: obrazovan i kulturan čovek socijalnodemokratske i evropske provenijencije, koji će znati da razume i svoj narod i njegove potrebe, ali i potrebe čitavog regiona, pa će umesto sukoba proizvoditi stabilnost, bezbednost i blagostanje – ističe Cvetićanin.
Ocenjujući da su srpski političari često inferiorni u odnosu na druge u regionu, Radun kaže da su naše vođe uvek u defanzivi u odnosu na hrvatske i muslimanske.
– Osim toga, oni su mnogo više posvećeni borbi za svoje nacionalne interese nego naši lideri. Stoga bi im, ako ne kao uzor, a ono barem kao opomena, mogli poslužiti primeri kako se drugi uporno i agresivno bore za svoje vitalne državne, nacionalne i ekonomske interese – ističe Radun, koji smatra da je uspešan lider onaj koji pravi realan kompromis između stranih pritisaka i interesa zajednice koju predstavlja.
Cvetićanin ocenjuje da na Balkanu prolazi vreme političara koje je „napravila” ulica i koji su jednim delom bili u institucijama sistema, a drugim delom su pripadali političkom podzemlju. Javnost se zasitila takvih „sirovih” tipova u politici, koji su se ponašali kao „slonovi u staklarskoj radnji” i od kojih je u prošlosti bilo samo štete, dodaje on. Sada Srbija i region traže dostojanstvene političare koji se neće ponašati na uličarski način – stoga političari koji pretenduju da dominiraju regionom, posebno u kontekstu evropeizacije našeg podneblja, moraće da poseduju retku kombinaciju obrazovanja i kulture, diplomatičnosti i odlučnosti, pragmatizma i razboritosti.
I Ivan Milošević ukazuje da je teško nasleđe devedesetih u Srbiji neverovatno uticalo na način kako političari razmišljaju i dejstvuju. Političari uče jedni od drugih, manje uspešni kopiraju modus operandi uspešnijih, objašnjava on i podseća da je tokom cele jedne decenije, nažalost, najuspešniji političar bio Slobodan Milošević.
– Način na koji je on vodio stranku i državu ostao je kao recept za političare naredne decenije. Suštinski, isti ljudi koji su glasali za SPS i danas donose pobedu na izborima. Glavni zadatak današnjeg političara jeste samo da prepozna u kojoj meri su se njihovi stavovi promenili usled poraza te politike i da im ponudi ono što žele. Od najmanje do najveće stranke, svi su kopirali SPS po strukturi, kadrovskoj politici i odnosima sa medijima. I danas su najpopularniji političari koji govore slične stvari kao Milošević i nude mešavinu socijalne pravde i umerenog nacionalizma – zaključuje Milošević i dodaje da će do smene u ponašanju verovatno doći tek u sledećoj generaciji, kako političara, tako i glasača.
Biljana Baković
objavljeno: 06.01.2011.
