Izvor: Politika, 17.Jun.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li EU najavljuje nova uslovljavanja
To što Brisel traži nije za Beograd ništa novo i mi to shvatamo kao zahteve da se razgovori s Prištinom nastave i da se u njima što pre dođe do konkretnih rešenja, kaže Borislav Stevanović, šef pregovaračkog tima
U ovoj fazi približavanja Srbije Evropskoj uniji zvanični Brisel ne traži da bude priznata nezavisnost Kosova, ali traži normalizaciju odnosa i spuštanje tenzije između Beograda i Prištine. Izjave pojedinih zvaničnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << EU, u kojima se ističe da je za članstvo Srbije neophodno rešavanje kosovskog problema, ne predstavljaju, prema rečima ovdašnjih funkcionera i posmatrača, nikakvu novinu.
Nedoumicu da je, možda, reč o novom uslovljavanju Srbije, uoči koraka koji se očekuju krajem ove godine, unele su, posle hapšenja Ratka Mladića, učestale izjave stranih zvaničnika u kojima se pominje Kosovo. Komesar za proširenje EU Štefan File u Beču je izjavio da nema novih uslova na putu Srbije ka EU, ali da je neophodno da dijalog Beograda i Prištine donese konkretne rezultate. Istovremeno, pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Filip Gordon ocenio je da Srbija mora da reši pitanje s Kosovom, „jer ne može se primati u uniju nova članica ako ima nerešene odnose ili neusaglašenu granicu sa važnom susednom državom”.
Šef beogradskog tima za dijalog sa Prištinom Borislav Stefanović kaže, za Tanjug, da za Srbiju sigurno neće biti novih uslovljavanja na putu ka članstvu u EU. „To što Brisel traži, a što je ovih dana ponovljeno kroz izjave nekih evropskih zvaničnika, nije za Beograd ništa novo i mi to shvatamo kao zahteve da se razgovori s Prištinom nastave, kao i da se u njima što pre dođe do konkretnih rešenja”, rekao je Stefanović i dodao da nikakvih drugih uslovljavanja nema.
S tim su saglasni državni sekretar Ministarstva za KiM Oliver Ivanović, profesor FPN-a Predrag Simić i savetnik ISAK fonda Milan Pajević. Izvršni direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić ističe, pak, da se insistira na tome da se u dijalogu dođe do rezultata pre letnje pauze i ukazuje da „zemlje koje su zagovornici trenutnog modela kosovske nezavisnosti vrše veliki pritisak na Srbiju da, u cilju dobijanja statusa kandidata, pristane na dodatne ustupke”.
Iako EU nema jedinstven stav o tome kakvi odnosi treba da budu između Srbije i privremenih institucija u Prištini, izvesno je, prema mišljenju Ivanovića prenetom Tanjugu, da blokada Kosova na putu uključivanja u regionalne forume predstavlja latentnu opasnost.
„Zbog toga EU insistira da se nekako reše vitalna pitanja i ne više od toga. Ne mislim da insistiraju na statusu, jer status nije rešiv”, dodao je Ivanović.
Simić ima gotovo isto objašnjenje. „Dokle god postoji makar jedna zemlja koja ne priznaje nezavisno Kosovo za Brisel će biti važno da se postigne napredak u pregovorima i mislim da više od toga neće biti postavljeno kao dodatni uslov Srbiji u neko dogledno vreme”, izjavio je Simić za Tanjug.
Po njegovom mišljenju, za Brisel će biti najvažniji napredak u rešavanju određenih pitanja života na Kosovu, a pre svega to su tehnička pitanja i zato bi bilo dobro da do napretka što pre dođe.
„Kosovo je sve vreme jedan od političkih uslova za integraciju Srbije u EU”, ukazuje za „Politiku” Pajević naglašavajući da za status kandidata i za eventualni početak pregovora priznanje nezavisnosti Kosova nije uslov nego „dostizanje maksimalnog stepena, pre svega komunikacije, a onda i saradnje i rešavanje pitanja koja se tiču svakodnevnog života ljudi”.
Na pitanje koji se to konkretni rezultati očekuju u Briselu, Pajević odgovara da pretpostavlja da se to odnosi na one stavke koje su na dnevnom redu pregovora između Beograda i Prištine, odnosno „ne neka krupna politička i statusna pitanja, već one stvari koje uređuju svakodnevni život, čime se, inače, političari nisu bavili poslednjih deset ili više godina”.
Pajević kaže da je ohrabrujuće to što su počeli pregovori između Beograda i Prištine i da to pomaže EU da zaključi da se proces ipak kreće sa mrtve tačke i da ide ka nekom povoljnom pravcu.
Prema nekim nezvaničnim saznanjima, Amerikanci u poslednje vreme pokazuju više razumevanja za položaj Srba na severu Kosova i njihove probleme. U vezi s tim, Pajević smatra da je autonomija za sever nešto što je realno u nekom doglednom vremenu. „Nekakva visoka autonomija, pažljivo definisana, koja je prihvatljiva i za Beograd i za Prištinu”, precizira on.
I Todorić ističe da se tačno ne zna šta File podrazumeva pod „konkretnim rezultatima”. „Mislim da je to jedna velika nepoznanica šta se smatra uspehom dijaloga između Beograda i Prištine, šta je potrebno da se dogodi da bi ovaj dijalog bio uspešan. Očigledno je da je taj dijalog naišao na neke poteškoće i pitanje je šta se smatra minimumom u tom pogledu. Tu postoje različiti pritisci, sa različitih strana i, sigurno, ljudima koji učestvuju sa naše strane nije uopšte lako”.
Upitan da li su izjave iz EU koje se mogu čuti poslednjih dana u vezi sa Kosovom, ipak, najava novog uslova Srbiji za status kandidata, odnosno početak pregovora, Todorić kaže da to nije ništa novo i da uvek treba praviti razliku između normalizacije i priznanja. „Niko ne traži priznanje, ali se traži određena normalizacija odnosa i spuštanje tenzije. Kina ne priznaje Tajvan, ali postoji određeni normalan protok robe, usluga i ljudi, tako da ne bi bilo prvi put da se i ovde tako nešto desi”, navodi ovaj sagovornik našeg lista”.
B. Čpajak
objavljeno: 18.06.2011
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
