Izvor: Kurir, 09.Jan.2012, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DAČIĆ: POLICIJI VRAĆENI UGLED I POVERENJE GRAĐANA
BEOGRAD - Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić tvrdi da policija građanima Srbije pruža osećanje sigurnosti i zaštite i podseća da je to veliki napredak za službu koja je dugo bila simbol represije, a koja je sada po ugledu dosegla veoma visoko mesto u Evropi.
Istakavši da je na čelo Ministarstva dospeo igrom slučaja, ali da je kao "dete milicionera" želeo da se poboljša status i vrati ugled policiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Dačić kaže da ga najviše raduje što MUP spada među tri institucije u Srbiji koje imaju najveće poverenje građana.
"Prema svim istraživanjima javnog mnjenja prvo mesto pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, dok su vojska i policija u zavisnosti od istraživanja na drugoj, odnosno trećoj poziciji", precizirao je resorni ministar.
Ljudi su, podsetio je, najviše želeli da uopšte nemaju posla sa policijom, dok sada traže da ima što više policije na ulicama u potrazi za sigurnošću i zaštitom.
"Naravno, traže od policije i veću odgovornost. Traže manje korupcije, profesionalnost, stručnost... To je jedan proces za koji se nadam da će se nastaviti i narednih godina, smenom generacija i dolaskom novih kadrova. Već sada sam siguran da je naša policija po ugledu na veoma visokom mestu u Evropi", ponosan je čelnik MUP-a.
Zasluge za dobre rezultate tokom svog mandata u Ministrastvu (od 7. jula 2008. godine) vidi i u odnosima sa javnošću, što čini značajan delo svakog posla jer, kako naglašava, "možete da uradite šta god hoćete, ali ako o tome niko ništa ne zna ili ako to ne predstavite javnosti onda je to nešto što znate samo vi".
Dačić s ponosom ističe i da su u poslednjem istraživanju javnog mnjenja ministarstvo na čijem je čelu i on kao ministar dobili najvišu ocenu u odnosu na ostale resore u vladi.
"Veoma sam zadovoljan i što gotovo dve trećine građana smatra da sam dobro radio svoj posao. Retko ko se može danas da se pohvali takvom ocene za tu vrstu rada".
Dačić kaže i da je svojim saradnicima u stranci čiji je lider, Socijalističkoj partiji Srbije, uvek savetovao da ne treba da vode partijsku kampanju, već samo da pokažu da znaju da dobro rade svoj posao.
Najveća slabost kao ministru mu je što nije dovoljno oštar, jer, kako kaže, to nije u njegovoj prirodi, zbog čega nikada nije ni sanjao da će biti ministar policije.
"U policiji postoji određena hijerarhija. Za vreme prethodnih mandata ljudi su izbegavali da se sretnu sa ministrom plašeći se reakcije, određenih primedaba, referisanja...Sada je to značajno drugačije, ali ponekad mislim da je ovaj prvi sistem bio bolji za policiju jer se dešava da dobrota bude zloupotrebljena".
Osvrćući se na odlučnost ispoljenu u više navrata, recimo u danu kada je zabranio održavanje Parade ponosa, Dačić navodi da je samo "bitno da shvatate da morate da donesete odluku", a odluku su u toj prilici uslovile bezbednosne informacije koje su ukazivale na moguće teške posledice.
Tokom 2011. godine javnost je bila upoznata sa brojnim (uspešnim) policijskim akcijama od kojih je, prema Dačićevoj oceni, najveći efekat imala "Morava" - akcija koja i danas ima neke svoje pojavne oblike i koja je rezultirala hapšenjem nekoliko stotina dilera droge, odnosno zaplenom značajne količine narkotika, falsifikovanog novca, oružja, ukradenih vozila.
"Za tu akciju, koja se vodila u celoj Srbiji u isto vreme, značajno je da nije bila "provaljena", znači da za nju nisu znali u podzemlju. To je veoma bitno i zbog planiranja svih ostalih akcija. Što više ljudi zna za neke informacije, to je veća opasnost da dođu do onih do kojih ne treba".
Dačić upozorava i na činjenicu da uvek postoje "krtice" u sistemu koje sarađuju sa kriminalom, misli da bi unutrašnja kontrola u policiji trebalo da se bavi prevashodno krupnim pitanjima i navodi da je nekoliko stotina policajaca već suspendovano zbog korupcije.
Poslovica "Ko radi taj i greši" primenjiva je na sve, a da i policija ima svoje "loše" trenutke, odnosno pogrešne informacije dokaz su, navodi ministar, i slučajevi u kojima je došlo do (nenamerne) zamene identiteta što je uzrokovalo probleme nevinim osobama.
"U principu, veoma je teško kada imate komunikaciju sa drugim policijama. Sve dok ne dobijete pismenu potvrdu niste sto posto sigurni u ono što vam kažu, a do pismene informacije se veoma teško dolazi", objasnio je Dačić, ali i poručio da grešku treba priznati i izviniti se.
Upitan da oceni saradnju sa relevantnim međunarodnim institucijama, resorni ministar je naglasio da je, ukoliko je uporedimo sa periodom od pre tri-četiri godine, "veoma unapređena".
Zadovoljan saradnjom na regionalnom, ali i međunarodnom nivou u celini (Evropolom i Interpolom), ministar policije smatra da je nedostatak u prethodnom periodu bilo upravo nepostajanje regionalnog povezivanja policija i ministarstava unutrašnjih poslova.
"Komunikacija je sada postala izvanredna i više nema nikakve zadrške u toj saradnji. Nema čuvanja nekih informacija - naprotiv informacije se razmenjuju i ima mnogo zajedničkih policijskih akcija. Tokom protekle tri godine potpisano je više od 25 sporazuma o policijskoj saradnji sa različitim zemljama".
Među potpisnicima policijskih sporazuma su, izdvojio je Dačić, Italija, Španija, Nemačka, Francuska, Rusija, Kina, Brazil, Argentina, Urugvaj...što je dalo značajan podsticaj boljoj komunikaciji i saradnji kada je reč posebno o narko kriminalu.
Ostaje, najavio je ministar planove za naredni period, da se potpišu sporazumi sa još nekim, za nas bitnim zemljama, poput Kolumbije, Paragvaja, Čilea... odakle dolazi kokain.
"Neophodni su i sporazumi sa južnoafričkim državama, što potvrđuje primer Dobrosava Gavrića. Već godinu dana tražim od Južne Afrike da potpišemo sporazum, a još nemamo potvrdu da su spremni. Nije lako ni potpisati sporazum sa nekom zemljom, nisu svi politički sistemi isti kao kod nas...", izneo je Dačić neke od problema.
Ministarstvo planira da u narednih nekoliko meseci potpiše sporazum o policijskoj saradnji sa Australijom, zemljom u kojoj Srbija ima policijski interes, a bez sporazuma saradnja može da bude samo posredna - preko Interpola, posto još nismo članica Evropola.
"Kada imate bilateralni sporazum, onda postoji mogućnost da se saradnja odvija i na direktnom planu, bez posredovanja neke treće strane i to je u mnogim slučajevima od velikog značaja. Teško je naći, recimo u Brazilu, nekoga ko razume jezik bivših jugoslovenskih republika", slikovito je zaključio Dačić.
