Izvor: Politika, 13.Avg.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blanko ostavke pred Ustavnim sudom
U vladi se radi na novom zakonu o izboru odbornika koji će ne samo promeniti izborni sistem već će, ukoliko bude usvojen u predloženoj formi, ostaviti stranke bez mogućnosti da raspolažu mandatima izabranih kandidata
Da li će blanko ostavke postati prošlost domaćeg političkog sistema, zavisi od odluke Ustavnog suda, pred kojim je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti pojedinih odredbi važećeg Zakona o lokalnim izborima, ali i od toga da li će poslanici izglasati novi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zakon u kojem nije predviđena mogućnost da stranke aktiviraju unapred potpisane ostavke izabranih predstavnika.
Zakonski rok u kojem bi se sud o ovome izjasnio ne postoji, a dužina postupka, kako nam je objašnjeno, zavisi od toga da li će sudije zakazati javnu raspravu i da li će se konsultovati sa sudskom praksom drugih ustavnih sudova" Inače, inicijativu za pokretanje postupka podnela je Hrvatsko-bunjevačko-šokačka stranka iz Subotice.
Dok se postupak pred sudom bude vodio, Vlada Srbije trebalo bi na jesen da pošalje skupštini novi zakon o izboru odbornika koji će ne samo promeniti izborni sistem već će, ukoliko bude usvojen u predloženoj formi, ostaviti stranke bez mogućnosti da raspolažu mandatima izabranih kandidata. Nacrt novog zakona ne pominje blanko ostavke i predviđa da izabrani predstavnici slobodno raspolažu dodeljenim mandatom.
S druge strane, sve partije iz aktuelnog skupštinskog saziva, osim LDP-a, iskoristile su ustavno rešenje prema kojem je poslanik slobodan da stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za poslanika.
Dok su predstavnici vlasti isticali da će ukidanje ostavki pojačati odgovornost izabranih predstavnika i sprečiti ih da se za eventualne loše rezultate pozivaju na partiju ili njenog lidera, jedna od primedbi opozicije jeste i da bi takvo rešenje moglo da otvori vrata biznismenima da „kupuju” odbornike. Kao potvrdu za to navode primere iz dosadašnje skupštinske prakse u kojoj su pojedine partije sticale parlamentarni status ne izlaskom na izbore – već tako što bi neko od već izabranih poslanika drugih partija dobio njihovu člansku kartu.
Pojedini analitičari, pak, ocenjuju da blanko ostavke nisu sigurna brana od uticaja centara moći na odbornike ili poslanike. Tako Dejan Vuk Stanković kaže da i stranke mogu da budu pod uticajem tajkuna.
„Koliko odbornici i poslanici mogu biti podložni tom uticaju, toliko mogu biti i stranke. Nije rešenje u blanko ostavkama, već u kontroli finansiranja”, smatra Stanković i ocenjuje kao dobar potez ukidanje ovog principa. Time se, kako navodi, odbornici čine odgovornijim, omogućava autonomija u njihovom radu, a ne da budu „megafoni svojih partija”.
Urednik „Nove srpske političke misli” Đorđe Vukadinović, uz ocenu da su blanko ostavke „ružna mera”, istovremeno navodi i razloge za njihovo ukidanje, ali i protiv toga.
„Teško je biti pametan i naći dobro rešenje. S jedne strane, blanko ostavka deluje poražavajuće za odbornike i vodi u partokratiju. A sa druge strane, ukidanje te institucije široko otvara vrata političkim kupoprodajama pojedinaca ili celih odborničkih grupa, čega i inače ima i što smo gledali prethodnih godina”, ocenjuje Vukadinović. Ipak, prema njegovom mišljenju, dok se glasa za partijske liste, treba da se zadrži neka forma vezanog mandata. Ali, ako su izbori većinski i ako se glasa za ličnost, smatra on, onda je ta mera, za koju kaže da je znak nezrele demokratije, suvišna i trebalo bi je ukinuti.
A. Marinković
[objavljeno: 14/08/2009]
