Pivo je alkoholno piće koje se pravi od kvasca, vode, hmelja i ječma.
Spada u slabija alkoholna pića sa 3 do 13 procenata alkohola. Jedno je od najstarijih pića koje se koristilo u Egiptu, danas je vrlo zastupljeno u celom svetu i kod nas.
Pivo se proizvodi u pivarama a služi se u pivnicama, raznim kafićima i kafanama.
Ljubav prema ispijanju piva je stara koliko i civilizacija.
Pre oko 10.000 godina ljudski rod je rešio da prestane sa nomadskim životom da se skrasi na farmi i počne da obrađuje zemlju. Tako je narod počeo da gaji žitarice, koje su glavni sastojak piva. Niko tačno ne zna ko je prvi otkrio proces pravljenja ovog popularnog alkoholnog napitka i kako se do njega došlo, ali veruje se da se sa malo hleba i pšenice navlažilo i tako je došlo do fermentacije. Najstarija dokumenta o pravljenju piva stara su oko šest hiljada godina, i vezuju se za drevne narode Sumerce.
Napitak koji su oni pravili bio je blagosloven i lep, smatrano je da je pivo božji dar. Tada pivo nije bilo dobro filtrirano, i izgled mu je bio zamućen. U pokušaju da se izbegne gorak ukus, Sumerci su ga pili na cevčicu. Drevni Vavilonci potomci Sumeraca su znali najmanje oko dvadeset načina pravljenja piva, još 2.000 godina pre Hrista. Pivo je činilo važan deo drevnih ekonomija, da je čak korišćeno i pri razmeni robe, a radnicima su nadnice isplaćivane i u pivu. Egipćani su nastavili sa pravljenjem piva, kao i Grci i Rimljani, ali kada je vino dobilo svoju popularnost Rimljani su počeli da na pivo gledaju kao na piće Varvara.
Pivo su određena nemačka plemena pravila 800 godina pre Hrista. Kasnije se i u pravljenje piva uključila i Katolička crkva. Hrišćani su ga smatrali božijim darom, ali ideju su napustili krajem 19. veka zahvaljujući žestokom porastu alkoholizma. Pivo su pili svi narodi, svih uzrasta i klasne pripadnosti i uz hleb je predstavljao osnovni sastojak ljudske ishrane na dnevnom nivou. I u Americi su u jednom trenutku bili crni dani za ljubitelje piva, zbog naglog porasta alkoholizma. Postojao je zakon pa je prema 18. amandmanu svaki građanin koji bi napitak pravio kod kuće bivao proglašen za kriminalca.
Tokom Drugog svetskog rata počelo je da se pravi svetlije pivo, a po završetku rata i svetlo i tamno je zadržalo svoju popularnost. Danas proizvodnja piva predstavlja biznis globalnih razmera, sa nekoliko dominantnih multinacionalnih kompanija i više hiljada manjih proizvođača. Godišnje se popije i proda preko 133 milijardi litara piva, što je nekada bilo nezamislivo. Pivarstvo ima dug razvojni proces od više vekova, pa i milenijuma i danas se pretvorilo u nauku.
To je kompleksan proces u kome se obraća pažnja na mali milion detalja od uzgajanja posebnih sorti hmelja i ječma preko tajnih receptura, do posebnih pakovanja, i načina serviranja piva ohlađenog do prave temperature. Od pamtiveka je bilo sredstvo za osveženje ali i kao hrana i lek. Prinosilo se kao žrtva bogovima, u raznim religioznim obredima, ali iznad svega bilo je piće običnih ljudi. Kralj Hamurabi ga je uvrstio u svoj zakonik i trgovao njime sa svojim susedima. Faraoni su ga nosili sa sobom na svoj put u zagroban život, ali su njime pojili i radnike koji su gradili piramide, da bi se osvežili. Pili su ga stari Grci pre nego što je vino postalo popularno u ovom području. Rimljani su ga nasledili a plemena su ga nosila na svoje pohode.
Pivo je donosilo osveženje, utoljavalo glad, davalo snagu i podsticaj, umirivalo je i opuštalo. Oduvek su ga bogati i siromašni pili iz zlatnih putira i glinenih vrčeva, da bi osetili njegova dejstva. Deluje kao hrana i lek, ume da utoli glad i osnaži organizam. Smiruje nerve, i okrepljuje telo. U svetu postoji više od hiljadu vrsti piva, koje se dele po boji, vrsti kvasca, ili procentu alkohola. Pivo može biti tamno ili svetlo, letnje ili zimsko, ejl ili lager, bezalkoholno ili alkoholno, a to su samo neke od grubljih klasifikacija. Zadatak pravljenja podele piva namučio je čak i stručnjake koji su utvrdili nekoliko osnovnih kriterijuma podele. Po boji pivo može biti svetlo, crveno, tamno ili crno.
Boje raznih vrsta piva variraju od svetlozlatne, preko crvene i braon, pa do crnih nijansi.
Srbija sa svojih 90 litara po glavi stanovnika godišnje je negde na sredini evropske lestvice.
Vrijednost izvoza piva premašila 24 miliona maraka
SARAJEVO - Vrijednost izvoza piva iz BiH lani iznosila je gotovo 24,55 miliona KM, što je više za 67,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu,...
Izvor: Nezavisne Novine, 21.Feb.2026, 22:49
Željko Bebek i Vlado Kalember večeras na Novosadskim danima piva
U Master hali Novosadskog sajma održavaju se Novosadski dani piva, a predstoji još jedno veče muzike, piva i legendarnih izvođača.
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Feb.2026, 18:30
Novosadski dani piva u petak i subotu na Novosadskom sajmu
"Novosadski dani piva" biće održani u petak i subotu, 20. i 21. februara, u Master hali Novosadskog sajma. PROGRAM...
Izvor: NoviSad.com, 18.Feb.2026, 17:43
Metla Group kupila Nišku pivaru
Domaća kompanija Metla Group iz Leskovca zvanično je preuzela Nišku pivaru, čime je završen proces promene vlasničke strukture, saopštio je novi vlasnik.
Izvor: Radio 021, 16.Feb.2026, 16:11
Nove gazde pivare: Leskovčani kupili čuveni brend
"Metla Group" vlasnik čuvenog industrijskog brenda sa juga Srbije
Izvor: 24sedam.rs, 16.Feb.2026
"Niška pivara" dobila novog vlasnika
NIŠ - Kompanija "Metla Group" iz Leskovca zvanično je preuzela "Nišku pivaru", čime je, kako je saopšteno,...
Izvor: Nezavisne Novine, 16.Feb.2026
Metla grupa preuzela Nišku pivaru, najavljena modernizacija i očuvanje tradicije
Domaća kompanija Metla grupa iz Leskovca zvanično je preuzela Nišku pivara, čime je okončan dugogodišnji proces promene vlasništva. Novi vlasnik najavljuje stabilizaciju proizvodnje, modernizaciju tehnologije i širenje distributivne mreže širom Srbije, obećavajući da će pivara i dalje ostati snažan simbol niške industrije.. Novi vlasnik najavljuje stabilizaciju i unapređenje proizvodnje, modernizaciju tehnoloških procesa i jačanje distributivne mreže širom...
Izvor: JuznaSrbija.info, 16.Feb.2026
