Pivo je alkoholno piće koje se pravi od kvasca, vode, hmelja i ječma.
Spada u slabija alkoholna pića sa 3 do 13 procenata alkohola. Jedno je od najstarijih pića koje se koristilo u Egiptu, danas je vrlo zastupljeno u celom svetu i kod nas.
Pivo se proizvodi u pivarama a služi se u pivnicama, raznim kafićima i kafanama.
Ljubav prema ispijanju piva je stara koliko i civilizacija.
Pre oko 10.000 godina ljudski rod je rešio da prestane sa nomadskim životom da se skrasi na farmi i počne da obrađuje zemlju. Tako je narod počeo da gaji žitarice, koje su glavni sastojak piva. Niko tačno ne zna ko je prvi otkrio proces pravljenja ovog popularnog alkoholnog napitka i kako se do njega došlo, ali veruje se da se sa malo hleba i pšenice navlažilo i tako je došlo do fermentacije. Najstarija dokumenta o pravljenju piva stara su oko šest hiljada godina, i vezuju se za drevne narode Sumerce.
Napitak koji su oni pravili bio je blagosloven i lep, smatrano je da je pivo božji dar. Tada pivo nije bilo dobro filtrirano, i izgled mu je bio zamućen. U pokušaju da se izbegne gorak ukus, Sumerci su ga pili na cevčicu. Drevni Vavilonci potomci Sumeraca su znali najmanje oko dvadeset načina pravljenja piva, još 2.000 godina pre Hrista. Pivo je činilo važan deo drevnih ekonomija, da je čak korišćeno i pri razmeni robe, a radnicima su nadnice isplaćivane i u pivu. Egipćani su nastavili sa pravljenjem piva, kao i Grci i Rimljani, ali kada je vino dobilo svoju popularnost Rimljani su počeli da na pivo gledaju kao na piće Varvara.
Pivo su određena nemačka plemena pravila 800 godina pre Hrista. Kasnije se i u pravljenje piva uključila i Katolička crkva. Hrišćani su ga smatrali božijim darom, ali ideju su napustili krajem 19. veka zahvaljujući žestokom porastu alkoholizma. Pivo su pili svi narodi, svih uzrasta i klasne pripadnosti i uz hleb je predstavljao osnovni sastojak ljudske ishrane na dnevnom nivou. I u Americi su u jednom trenutku bili crni dani za ljubitelje piva, zbog naglog porasta alkoholizma. Postojao je zakon pa je prema 18. amandmanu svaki građanin koji bi napitak pravio kod kuće bivao proglašen za kriminalca.
Tokom Drugog svetskog rata počelo je da se pravi svetlije pivo, a po završetku rata i svetlo i tamno je zadržalo svoju popularnost. Danas proizvodnja piva predstavlja biznis globalnih razmera, sa nekoliko dominantnih multinacionalnih kompanija i više hiljada manjih proizvođača. Godišnje se popije i proda preko 133 milijardi litara piva, što je nekada bilo nezamislivo. Pivarstvo ima dug razvojni proces od više vekova, pa i milenijuma i danas se pretvorilo u nauku.
To je kompleksan proces u kome se obraća pažnja na mali milion detalja od uzgajanja posebnih sorti hmelja i ječma preko tajnih receptura, do posebnih pakovanja, i načina serviranja piva ohlađenog do prave temperature. Od pamtiveka je bilo sredstvo za osveženje ali i kao hrana i lek. Prinosilo se kao žrtva bogovima, u raznim religioznim obredima, ali iznad svega bilo je piće običnih ljudi. Kralj Hamurabi ga je uvrstio u svoj zakonik i trgovao njime sa svojim susedima. Faraoni su ga nosili sa sobom na svoj put u zagroban život, ali su njime pojili i radnike koji su gradili piramide, da bi se osvežili. Pili su ga stari Grci pre nego što je vino postalo popularno u ovom području. Rimljani su ga nasledili a plemena su ga nosila na svoje pohode.
Pivo je donosilo osveženje, utoljavalo glad, davalo snagu i podsticaj, umirivalo je i opuštalo. Oduvek su ga bogati i siromašni pili iz zlatnih putira i glinenih vrčeva, da bi osetili njegova dejstva. Deluje kao hrana i lek, ume da utoli glad i osnaži organizam. Smiruje nerve, i okrepljuje telo. U svetu postoji više od hiljadu vrsti piva, koje se dele po boji, vrsti kvasca, ili procentu alkohola. Pivo može biti tamno ili svetlo, letnje ili zimsko, ejl ili lager, bezalkoholno ili alkoholno, a to su samo neke od grubljih klasifikacija. Zadatak pravljenja podele piva namučio je čak i stručnjake koji su utvrdili nekoliko osnovnih kriterijuma podele. Po boji pivo može biti svetlo, crveno, tamno ili crno.
Boje raznih vrsta piva variraju od svetlozlatne, preko crvene i braon, pa do crnih nijansi.
Srbija sa svojih 90 litara po glavi stanovnika godišnje je negde na sredini evropske lestvice.
Umjesto u smeću, riža završila u pivu: Napravili 100.000 limenki
Japanski proizvođač kuhinjskih i kućnih aparata iz Osake proizveo je 100.000 limenki piva napravljenog od riže koja je trebalo da završi u smeću.
Izvor: Nezavisne Novine, 02.Okt.2026, 17:58
NEMA NI TRAGA BAVARSKOJ ATMOSFERI: Partizanovi navijači okupirali pivnicu! (VIDEO)
Grobari preuzeli Minhen pred Bajern! Košarkaši Partizana od 20 časova igraju meč trećeg kola Evrolige protiv Bajerna u Minhenu, a crno-beli će imati neverovatnu podršku. Veliki broj navijača Partizana stigao je u Nemačku kako bi uživo bodrio ekipu, a uoči...
Izvor: HotSport.rs, 02.Okt.2026
Drugarski susret pre "šorke" – Fjuri i Džošua oči u oči: Poštovanje, osmesi i dogovor za pivo FOTO/VIDEO
Tajson Fjuri i Entoni Džošua konačno su se našli oči u oči pred dugo očekivani bokserski spektakl. Umesto očekivanih...
Izvor: B92, 01.Okt.2026, 12:48
Pivara stara skoro 400 godina zatvara proizvodnju
Poznata nemačka pivara Wolters iz Braunšvajga prestaje sa proizvodnjom krajem godine, a više od 100 zaposlenih ostaje bez posla
Izvor: 24sedam.rs, 01.Okt.2026
Poslije 400 godina gasi se legendarna pivara
BRAUNŠVAJG - Njemačka pivara Wolters zatvara se poslije gotovo četiri vijeka rada, nakon što je kompanija osnovana 1627. godine...
Izvor: Nezavisne Novine, 30.Sep.2026, 11:44
Zatvara se poznata pivara nakon skoro 400 godina
Još jedna nemačka pivara sa dugom tradicijom zauvek zatvara vrata.
Izvor: B92, 29.Sep.2026, 19:57
Zdravko i Darko pokrenuli biznis u Njemačkoj: "Život je prekratak za loše pivo"
Zdravko Milisavljević i Darko Rakita, prijatelji i kumovi iz Štutgarta, svoju ljubav prema pivu pretvorili su u biznis, a prošle godine prodali su 28.000 litara.
Izvor: Nezavisne Novine, 28.Sep.2026, 14:28
