Izvor: Radio 021, 20.Avg.2017, 13:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto viski s ledom ima bolji ukus?
Švedski naučnici proučavali su kako se ponaša mešavina alkohola, vode i aromatičnih supstanci u viskiju i došli do zaključka da njegovo razređivanje poboljšava ukus i miris.
Nakon "starenja" u buradima, jačina viskija je oko 55-65 odsto. Pre flaširanja, viski se razređuje vodom, čime mu se jačina smanjuje i do 40 odsto, piše Sputnjik. Prema naučnicima, neki ljubitelji viskija dodaju vodu da bi piće bilo ukusnije. Istraživači sa Univerziteta Lineus odlučili >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << su da saznaju zašto razblaživanje poboljšava ukus viskija.
Po naučnicima, ukus i miris viskija potiču od aromatičnih ugljo-vodonika, na primer gvajakola — jedinjenja iz klase fenola (koje je, inače, zaslužno i za ukus paradajza). Gvajakol dolazi u viski iz treseta, koji se koristi kao gorivo tokom sušenja slada. Pošto se treset koristi samo u Škotskoj, količina gvajakola je posebno velika samo u škotskom viskiju, zbog čega piće ima karakterističan miris dima.
Naučnici su koristili računarski model kako bi videli kako se gvajakol ponaša u rastvoru vode i alkohola. Prvo su utvrdili da se alkohol rastvara u vodi neravnomerno i da se u koncentraciji od 40-45 odsto prikuplja, u osnovi, na granici sa vazduhom, odnosno na površini.
Gvajakol je amfipatska supstanca. To jest, ona se rastvara i alkoholom i vodom, ali sa alkoholom će se aktivnije kombinovati nego sa vodom. Pored vodonične veze, kao i sa vodom, molekul gvajakola ulazi sa alkoholom u aromatičnu interakciju: prsten gvajakol fenola je povezan sa etilenskom grupom molekula alkohola. Gde ima više alkohola, tu ima više i gvajakola, pa se molekuli ovog ugljo-vodonika takođe okupljaju na površini pića i počinju da isparavaju, čime se aroma pojačava, prenosi Sputnjik.
Po naučnicima, razređivanje viskija mora biti uravnoteženo. Prema istraživanju, količina gvajakola na površini viskija, a time i njegova aroma, povećava se razblaženjem viskija sa 45 na 27 odsto.
Za ukus alkoholnih pića nije odgovoran samo gvajakol, već i druge isparive amfipatske supstance, kao što su vanilin, etil-acetat i limonen. Ovo objašnjava zašto takva pića imaju snagu od 30 do 50 odsto.
Međutim, anetol koji daje anisovoj votki karakteristični miris, rastvorljiv je samo u alkoholu, tako da se piće zasnovano na njemu može razblažiti još više bez ikakvog ugrožavanja ukusa.
Autor: Sputnjik Srbija
