Izvor: Politika, 08.Sep.2010, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opustele skele na sat vremena
Štrajkom u koji je stupilo 50 odsto radnika, neimari upozoravaju državu da što pre prekine dužnički začarani krug
Radnici na skelama i proizvođači građevinskog materijala juče su u Beogradu, Novom Sadu, Vršcu, Kragujevcu, Batočini, Smederevu, Raškoj, Čačku na sat vremena obustavili posao, zbog neisplaćenih zarada, socijalnog i penzionog. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Štrajkom u koji je prema proceni sindikata stupilo 50 odsto radnika, neimari upozoravaju državu da što pre prekine dužnički začarani krug, u kome ona ne plaća izvedene radove, a poslodavci joj zbog nelikvidnosti ne uplaćuju doprinose za svoje radnike.
Duško Vuković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije, zadovoljan je odzivom. Ipak, kaže, bilo je i onih koji nisu smeli da prekinu posao.
– Mostogradnja u Beogradu nije mogla da se priključi štrajku, jer joj austrijski Štrabag, glavni izvođač radova, na mostu Gazela to nije dozvolio – navodi Vuković.
Sindikati će, kaže, sačekati nekoliko nedelja da vide da li će njihovi zahtevi biti ispunjeni, a onda će odlučiti o daljim koracima.
– Pošto je više od 80 odsto građevinskih preduzeća u Srbiji nelikvidno, poslodavci prvo „zakidaju” na zaradama i uplati doprinosa zaposlenima. Od države tražimo da najpre izmiri dugovanja izvođačima radova koja, prema nekim procenama, dostižu milijardu dinara – navodi Vuković.
Zahtevaju i da na strateškim projektima koje država finansira prednost ima domaća građevinska operativa, a ne da bude angažovana samo kao podizvođač.
Takođe traže utvrđivanje minimalne cene rada, potpisivanje kolektivnog ugovora i da vlada Srbije isplati jednokratnu pomoć u visini 5.000 dinara za 100.000 radnika građevinarstva, jer među njima na desetine hiljada ove godine nije dobilo ni dinara zarade, desetine hiljada primaju neredovno plate ili su zarade ispod republičkog proseka.
Na gradilištima i u fabrikama, prema podacima sindikata, radi samo oko 30 odsto ljudi, dok su ostali na prinudnom odmoru. Takav slučaj je i u fabrici blokova i cigle „Igma” – Uljma. Ona je ugasila peći pre mesec dana i 150 radnika poslala na prinudne odmore. U magacinu su uskladištili dvomesečnu-tromesečnu proizvodnju. Jedino rešenje prema mišljenju direktora ove fabrike Ljube Kneževića je da država poveća potrošnju materijala kroz energetski efikasnu i ekološku gradnju. Tako će, smatra on, uposliti operativu i smanjiti izdatke za kupovinu energenata.
Država je jednim delom već pritekla u pomoć: omogućila je izgradnju jeftinih stanova na mestu kasarni u Beogradu i još nekoliko gradova, a kroz program pomoći građevinstvu zajedno sa lokalnim samoupravama i bankama finansiraće izgradnju započetih škola, bolnica, obdaništa. Uslov je da na tim projektima budu angažovana upravo domaća preduzeća registrovana u Srbiji i da se koristi domaći materijal.
Da bi programi uhvatili korena u punoj meri, kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije, država mora da zamrzne dugovanja građevinskih preduzeća dok ne počnu da rade, da im deblokira hipoteke na opremu i da im PDV naplaćuje po realizaciji poslova. Jedino tako će, kaže on, građevinske firme izaći iz blokade.
– Ako to ne učini većina neće moći da konkuriše na velikim projektima, jer je samo oko 15 odsto preduzeća likvidno. Ako su u blokadi ne znače im ništa ni reference ni kvalitet rada, dobrobit državnih projekata će osetiti nekolicina. Ministarstva bi morala brže da reaguju – kaže Rodić. U Ministarstvu finansija kažu da od Privredne komore Srbije nisu dobili tačan podatak ko i šta duguje građevinskim preduzećima. Oni tvrde da se sva plaćanja koja idu preko Trezora redovno izmiruju, ali za dugovanja javnih preduzeća i lokalnih samouprava nisu nadležni.
M. Avakumović
objavljeno: 09.09.2010.
