Izvor: Blic, 19.Jun.2009, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gojazno više od polovine Novosađana
Novi Sad - Stereotipi o Sosi i Lali, kao elegantno popunjenim i rumenim u licu, sve češće se dokazuju i u praksi. Prema podacima Kliničkog centra Vojvodine, više od polovine Novosađana i Vojvođana je gojazno - a, kako upozorava dr Edita Stokić iz KCV, gojaznost prate i mnoge bolesti poput dijabetesa tipa dva, od kojeg pati čak 90 odsto osoba sa viškom kilograma.
U Srbiji više od polovine odraslog stanovništva ima problem sa viškom kilograma, a u toj statistici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prednjače Novi Sad i Vojvodina, gde je, prema važećim podacima, gojazno čak 58 odsto.
Dr Edita Stokić, šef Odseka za intenzivnu negu Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCV, navodi da je tome značajno doprineo savremeni način života.
- Nezdrava ishrana i smanjen nivo fizičke aktivnosti doprinose tome da energetski unos premašuje potrošnju, pa to dovodi do pojave masnog tkiva, ali i povećanju rizika od bolesti koje sa sobom nosi gojaznost - kaže ona.
Pošto gojaznost ne boli, tvrdi dr Stokić, malo ljudi je prepoznaje kao bolest, pa se retko i obraćaju lekaru i traže pomoć.
- Smatra se da oko 90 odsto obolelih od šećerne bolesti ima tip dva, između 80 i 90 odsto njih su gojazni. Rizik razvoja dijabetesa tipa dva povećava se sa porastom telesne mase i on je veći ukoliko je reč o nagomilavanju masnog tkiva u predelu struka, odnosno oko unutrašnjih organa. Dakle, prava epidemija gojaznosti koja je prisutna širom sveta, pa i kod nas, posebno u Vojvodini, predstavlja jedan od najznačajnijih faktora nastanka dijabetesa - ističe dr Stokić.
Ona navodi da od dijabetesa tipa dva u Srbiji boluje oko 500.000 ljudi i da su proračuni da taj broj nastaviti da raste i kod nas i u svetu.
- Nekad se smatralo da od ovog tipa šećerne bolesti mogu da obole samo odrasli, ali danas se beleži porast obolelih među decom i omladinom - upozorava dr Stokić.
U okviru nacionalne kampanje "Menjamo dijabetes", u autobusu kompanije "Novo Nordisk" koji je još pre tri godine krenuo kroz različite zemlje sveta i stigao u našu zemlju, stanovnici Novog Sada, Beograda, Niša i Kragujevca imali su priliku da provere nivo šećera u krvi i procene rizik nastanka šećerne bolesti.
- Nije mali broj Novosađana bio iznenađen povišenim nivoom šećera u krvi, a smatra se da na svaku osobu kod koje je utvrđen dijabetes, dolazi po jedan oboleli koji ne zna da ima šećernu bolest. Međutim, gubitak telesne mase za svega pet ili 10 odsto kod gojaznih osoba značajno smanjuje rizik od pojave dijabetesa tipa dva - ističe dr Edita Stokić.
Recept za prevenciju dijabetesa po njenim rečima nije komplikovan, već zahteva promenu navika u ishrani, pre svega smanjenjem unosa hrane bogate mastima i šećerima, povećanjem fizičke aktivnosti i uopšte, unapređenjem dosadašnjeg stila života...
- Lala je tipičan predstavnik Vojvodine. On nije ekstremno gojazan, ali mu je trbuh uvećan što je oličenje gojaznih osoba u našoj sredini. Danas je važno poznavati ne samo stepen gojaznosti već i raspored masnog tkiva, jer tipičan Lala ima nagomilanu masnoću u predelu trbuha, a to prate brojne metaboličke komplikacije - objašnjava dr Stokić.
Oboljevaju i mlađi
Dijabetes tipa dva najčešći je oblik šećerne bolesti. Organizam većine obolelih proizvodi promenjene ili čak normalne količine insulina, ali usled poremećaja u stanicama jetre i mišića dolazi do otpornosti na njegovo delovanje. Šećerna bolest tipa dva uglavnom se javlja tek posle 40. godine pošto starenje samo po sebi povećava podložnost netoleranciji na glukozu i dijabetes. Iako još retko, prilično zabrinjava značajno povećanje dijabetesa tipa dva kod dece.
