Izvor: Politika, 26.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi slučajevi žutice u Nišu
Od septembra registrovano 1.154 obolelih, što je više nego za pet godina u celoj Srbiji. – Ponavljanje lekcije o značaju higijene
Žutica koja je u Niškom okrugu krajem prošlog leta počela da se širi sporadično, u vidu kućnih epidemija, a rasplamsala se u pravu epidemiju u novembru, uzela je maha tako da je broj obolelih premašio i najcrnja predviđanja epidemiologa: samo u jednoj sezoni broj obolelih od 1.154 u Niškom okrugu veći je nego za pet godina ukupno u celoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbiji. Naime, od 2002. do 2006. godine u Srbiji su bile registrovane 182 epidemije sa ukupno 909 obolelih.
Žutica tipa A je takva bolest da se kod svake četvrte registrovane epidemije ne zna odgovor na to šta je uzrok, ali svaki put do obolevanja dolazi zbog loše lične i opšte higijene. Ipak, događanja u Nišu traže stalnu pažnju nadležnih i „ponavljanje lekcije” o značaju higijene, odnosno o navici pranja ruku sapunom posle svake upotrebe toaleta i pre svakog pripremanja i unošenja hrane. Lekcija nije teška, spada u one elementarne, ali nikako da je naučimo.
Reč je o oboljenju jetre koje je izazvano virusom hepatitisa A, a prenosi se takozvanim fekalno-oralnim putem, dakle preko prljavih ruku ili zagađene vode. Od trenutka kada smo se inficirali, dakle popili zagađenu vodu ili koristili isti predmet sa nekim ko je inficiran a posle upotrebe toaleta nema naviku da pere ruke, pa je bolest preneo i ukućanima i onima sa kojima radi, do pojave simptoma prolazi od 15 do 45 dana. Bolest se ne prenosi kapljično, preko vazduha, već kontaktom, kada inficirani izlučuje preko stolice viruse, a neodgovoran je prema svojoj ličnoj higijeni.
Naš poznati infektolog, danas u penziji, dugogodišnji načelnik Klinike za infektivne bolesti VMA, profesor dr Ivanko Bojić, jesenas je poslao veoma jasnu pouku da ako o ovoj bolesti ne pričamo nećemo rešiti problem, a to utiče na sliku koja se stvara o jednoj zemlji. Žutica tipa A, istina, nije ni teško, niti smrtonosno oboljenje, ali uvek mnogo govori o standardu, navikama, higijeni i zdravstvenoj i opštoj prosvećenosti jednog naroda.
Svojevremeno je poznati sarajevski epidemiolog Gaon, na jednom skupu još u bivšoj Jugoslaviji, upozorio da je prokuženost virusom hepatitisa A vrlo visoka, čak 85 odsto ljudi je bilo u kontaktu sa virusom, drugim rečima da se baš ne možemo podičiti čistoćom nacije, ali je ovaj lekar bio izložen samo oštroj kritici da ruži predstavu o naciji, a tadašnja ideologija to sebi nije mogla da dozvoli. Međutim, nije ogledalo krivo što je slika ružna, a naše ovogodišnje „ogledalo”, kako bismo mogli nazvati statistiku obolevanja od zarazne žutice, pokazuje da imamo skoro 1.200 obolelih, u epidemiji koja je već uveliko trebalo da bude potpuno savladana, a ne da se i dalje javljaju novi slučajevi.
O. Popović
---------------------------------------------------------
Oporavak i do tri meseca
Kod blažih oblika lečenje traje od dve do tri nedelje, a kod težih za oporavak je ponekad potrebno i do dva, tri meseca, jer se često bolest vraća. Osnovno za lečenje jeste mirovanje, a infuzijama glukoze i vitamina jetri se pomaže da se regeneriše. Tek kod težih oblika sa izuzetnim žutilom daju se određeni lekovi koji smanjuju zapaljenje i otok jetre.
[objavljeno: 27.02.2008.]
