Izvor: SvetGitara.com, 21.Jun.2015, 15:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SMAK NA UŠĆU: Bluz u Parku
Jedan od najvećih i najvažnijih bendova sa prostora bivše Jugoslavije, Smak, sinoć je pred punim Ušćem održao antologijski koncert! Posle nepune 3 godine, novi veliki beogradski koncert, novih nezaboravnih 2 i po sata, pregršt iznenađenja i mnogo pozitivnog raspoloženja.
Već u popodnevnim časovima, publika je polako pristizala na Ušće, videlo se da će posećenost biti velika kao što je i bilo očekivano, dok je najlepša stvar u celoj slici bila ta što su na koncert dolazile >> Pročitaj celu vest na sajtu SvetGitara.com << 4 generacije, a nema još puno bendova, čak ni velikih svetskih imena koji se mogu pohvaliti time.
Oko 21 i 15, na video bimovima počela je projekcija kratkog filma koji se sastojao iz dva dela – prvog koji je ispratio put članova benda do Ušća, uz pratnju Smak Moto Kluba, i drugog koji je pretstavljao retrospektivni omaž svim muzičarima i sastavima koji su bitni u ispisivanju stranica rock and roll istorije na ovim prostorima, od danas, pa sve do 60-ih godina prošlog veka.
Svetla su se ugasila, a onda su krenuli prvi tonovi instrumentalne kompozicije pod nazivom Biska 2. U publici se desila prava eksplozija energije, a koncert je tek počeo. Numere su se ređale jenda za drugom, kao na traci, a pravo iznenađenje u prvom bloku koji je Boris otpevao, bila je pesma „Mračni Mol“. Zvuk fantastičan, izvedba još bolja, brzi Točkovi prsti, Borisov izvanredan glas… Prava magija za uši.
Usledila je svima dobro poznata „Ljudi Nije Fer“, koju su zajedničkim snagama izveli Boris i Najda, a nakon koje je usledio blok pesama koje su obelezile period benda u kome je mesto glavnog vokala imao Najda, „Miris Nje“, „Idi“, „Mozda Imam Vremena“… Međutim, tu nas očekuje još jedno iznenađenje, numere „Južni Voz“ i „Nebo Je Samo Drum Bez Dna“ koje je Najda otpevao.
Taman kada sam pomislio da je iznenađenjima kraj, na scenu je izašao legendarni Adolf Dado Topić i izveo jednu od meni najdražih numera „Zašto Ne Volim Sneg“, a nakon toga, pozvao je Borisa nazad na scenu, te su zajedno otpevali još jednu pesmu na koju su, verujem, mnogi zaboravili, Na Balkanu.
Takođe, ova pesma je ujedno i najavila drugi Borisov blok u kome su svoje mesto našle numere kao što su „Blues U Parku“, „Plava Pesma“, „El Dummo“, „Profesor“, „Tendži-Tandži“, „Satelit“… Za sam kraj, „Crna Dama“ i „Daire“, ali onda još jedno iznenađenje. Prvi bis i numera „‘Alo“ koja je samo još jedan od pokazatelja da Borisu godine ne mogu ništa, i da je njegov glas i dalje jedan od najboljih na ovim prostorima.
Nakon toga, ponovni povratak Radomira Mihajlovića Točka na scenu, i za sam kraj, njegova solo numera, instrumental snimljen za potrebe filma „Vizantijsko Plavo“ pod nazivom „Ukor“. Sjajna numera koja je dala idealan pečat na ovakvo veče.
I posle toliko godina, Smak je pokazao da ni dan danas, kao ni u starim danima, niko nije dorastao da im izađe „na crtu“, ali je to pokazao na skroman i prizeman način, kao i uvek. Nadam se da će nas kroz neko vreme ponovo iznenaditi nekim novim koncertom, i nekim novim starim numerama, jer sam posle koncerta sabirajući utiske, shvatio da je ostalo još mnogo toga što treba da se čuje.
Pogledajte galeriju fotografija sa koncerta
.jpg)
