Izvor: B92, 06.Maj.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zafranović: Pitanje jugonostalgije
Poznati hrvatski reditelj Lordan Zafranović, čija je filmska retrospektiva počela 5. maja u bioskopu "Balkan" u Beogradu, izjavio je da jeste na neki način jugonostalgičan, zbog publike od 20-ak miliona ljudi koju je nekada imao, ali da pitanje o jugonastalgiji ustvari više nema svrhe.
FoNet
"Stvorene su nove države, to je realnost koju treba prihvatiti, ali naravno treba i proširivati prostore saradnje. Jezik i kultura su manje-više zajednički, što daje mogućnost >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da proširimo gledalište, pa je saradnja logičan put. Svakako, tu je i ekonomski faktor, mada je to i ranije bio čest razlog za koprodukcije", rekao je on na konferenciji za novinare.
"Ovaj moj boravak u Beogradu, gde se osećam opušteno i kao kod kuće, jeste stvaranje jednog malog mosta. Znam da vam je nedavno bio reditelj Vinko Brešan, a u Zagrebu je odlično primljen Dušan Makavejev", izjavio je Zafranović, dodajući da su široke puteve saradnje zapravo otvorili autori komercijalnih televizijskih serija.
Retrospektiva je počela njegovim najpoznatijim filmom "Okupacija u 26 slika", iz 1978. godine, koji je u svoje vreme u Beogradu gledalo čak 700.000 ljudi, a bio je i jugoslovenski kandidat za Oskara.
Zafranović je podsetio na probleme prilikom nastanka tog filma, na temu fašizma u Dubrovniku tokom Drugog svetskog rata, kao i na pritiske da se cenzuriše surova scena u autobusu.
"Drago mi je da sam istrajao u stavu da scena bude naturalistična, da se ureže u svest gledaocu. Filmove o fašizmu radili smo iz straha da se nacionalizam ne ponovi, ali bili smo u zabludi. Kad su počeli novi ratovi bio sam jako razočaran, čak sam pomišljao da napustim bavljenje filmom i zato sam tadašnji dokumentarac naslovio 'Testament'", ispričao je Zafranović.
On je dodao da će fašizam, kao tema ispitivanja zla i odnosa pojedinca prema njemu, biti prisutan i u novom igranom filmu koji priprema, crnoj komediji "Karuzo" koja se dešava pred Drugi svetski rat, a za čije snimanje još traži koproducente.
U međuvremenu, krajem ove godine na Hrvatskoj radio-televizji biće emitovana dokumentarna serija o Josipu Brozu Titu i njegovom vremenu.
"To je projekat koji radim već nekoliko godina, živeći na relaciji Zagreb - Prag. Još snimamo i montiramo. Biće 10 epizoda po 50 minuta, a planiram i film za bioskope od oko 70 minuta. Zainteresovane su i strane televizije BBC i ZDF", rekao je on.
Zafranović je naglasio da mu je važna podrška HRT-a "jer to znači da sam opet prihvaćen" i podsetio da je početkom prošle decenije napustio Zagreb zbog ideoloških progona.
"Tada sam prekinuo rad na projektu igranog filma o deci Kozare, po scenariju Arsena Dikllića. Osećam se dužnim da to uradim, to je nužna tema da bi se razumelo ono što se događalo u periodu 1991-95. godina", rekao je on.
Na retrospektivi sa ukupno 15 naslova, do 10. maja, biće prikazani i njegovi amaterski filmovi, sa početka karijere u rodnom Splitu, studentski filmovi sa čuvene akademije u Pragu, kao i igrani filmovi "Muke po Mati", "Pad Italije", "Ujed anđela", "Večernja zvona"...
