Izvor: Blic, 29.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U večnim lovištima
U večnim lovištima
Već više od dvadeset sedam godina najpoznatiji italijanski kritičar Franko Kvadri objavljuje godišnjak u svojoj izdavačkoj kući 'Ubu libri'. Godišnjak je jedinstven po tome što, pored podrobnog pregleda italijanskog dešavanja, pokriva sve najznačajnije što se događa u svetskom teatru. Tu možete naći repertoare međunarodnih festivala, uključujući i Bitef. Većina predstava je predstavljena pored teksta i dobro probranim fotografijama.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Pod rubrikom 'Fin de parti' (po Beketovoj jednočinki 'Kraj partije') zapravo se kriju nekrolozi mnogih značajnijih svetskih pozorišnika koji su te godine otišli u večna lovišta.
Preko tih stanica često saznajem da više nema nekog kolege o čijoj smrti preko ovog 'Patalogo' almanaha saznajem i nekoliko meseci kasnije. Evo tužnog bilansa onih čija se životna partija završila 2004. godine:
Alen Bejts (70), engleski glumac, koji se počeo svoj slavni put 1956. godine premijerom Ozbornove drame 'Osvrni se u gnevu'; Marlon Brando (80), kako ono kažu - 'nepotrebno ga je predstavljati'; Antonio Gades (68), slavni flamenko igrač; Nikolaj Đaurov (74), slavni bugarski bas; Ilja Kazan (93), veliki američki sineast koji je u pozorištu izrežirao premijere drama Tenesija Viljemsa i Artura Milera; Aldo Nikolaj (84), popularni italijanski dramatičar; Serž Ređani (82), francuski glumac koji je, osim u filmovima, igrao u dramama Koktoa, Sartra, Kamija i Salakrua; Ingrid Tulin (78), glumica, koja je, osim u Bergmanovim filmovima, igrala u njegovim pozorišnim predstavama 'Henrik XIV' i 'Per Gint'; Piter Justinov (83), svestrani britanski glumac, reditelj i pisac popularnih komedija ('Ljubav četiri pukovnika', 'Romanov i Đulijeta').
Slava im!
Krotitelj
Mi zaista obaramo rekorde u različitim kategorijama, pa će i čuvena Ginisova knjiga morati da zbog nas otvori nove odrednice - primitivizma i prostakluka. Da u tome prednjačimo, obarajući standarde pristojnog ponašanja i uljudne komunikacije, svedoči i nedavna pompezna izjava jedne javne ličnosti sa otvorenim predsedničkim pretenzijama, partijom koja se kune u napredak, elektronskim medijem u vlasništvu i populističkim talasom na kojem jedri njegova demagogija, da on i članovi njegove familije, »krote svoje žene u krevetu i to alatkama koje im prezime daje«.
Favorizujući etnos zadružnog života, što je samo srpska varijanta mnogo poznatijeg fenomena sicilijanske »familije«, u kojem glava govori a svi ostali slušaju, ovaj čovek nam je stavio na uvid svoje najubojitije oružje – potentnost, svoju i ostalih muških članova klana (što bi za potencijalne glasače trebalo da bude odlučujuće), izričući pretnju da će biti izopšteni ukoliko pregalaštvo uz pomoć pomenutih alatki ne urodi kroćenjem goropadnica u njihovim redovima.
Ova izjava bi mogla proći kao i mnogo drugih nepodopština koje je dotični izjavio da se u njoj ne skriva nekoliko zanimljivih fenomena. Prvi se odnosi na činjenicu da dotiočni koristi medije (ne svoje), a to znači javnu scenu, kako bi komunicirao sa članovima svoje familije. Kao da nije mogao da ih pozove na radni sastanak u jednoj od rezidencija i objasni maloletnicima šta im valja činiti.
Drugo, pozivajući se na ruralno tradicionalni način života, kao model društvene organizacije kojem teži u svojim političkim nastupima, možemo zaključiti da čovek koji nije u stanju da urazumi svoja dva bratanca privatno, nego poseže za medijima, sigurno to neće uspeti sa čitavom nacijom, ako i bude u prilici.
Treće, šta će čovek da uradi, ako kojim slučajem ima ćerku, a njegova formula za kroćenje kao model muževnog ponašanja, bude opšte prihvaćena? Hoće li biti srećan zatekne li je krotku, ili će nasrnuti na zeta, bude li u njoj prepoznao crte goropadništva?
Konačno, Srbija treba da razmisli kakva je budućnost čeka, sa nekim ko bi javno da kroti tuđe žene. Ali, ruku na srce, u ovom cirkusu, jedan krotitelj deluje sasvim prirodno.
