Izvor: Blic, 26.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treniranje praštanja
Treniranje praštanja
Probe reditelja Jagoša Markovića ne retko bivaju svojevrsne predstave. Ovoga puta reč je o probi komada 'Elektra' Danila Kiša, produkcija BELEF-a, koja se odvija u kasnim večernjim satima u prostoru Barutane a premijera je planirana za 2. juli.
Igraju Đurđija Cvetić, Stefan Kapičić, Aleksandar Srećković, Rade Marković, Konstantin Kostjukov, po prvi put u dramskoj roli, i u naslovnoj ulozi Vanja Milačić. Kostim potpisuje Božana Jovanović. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Unutar Barutane, u gledalištu je hladno iako je napolju topla junska noć. Kažu, uvek je tako.
Nas nekolicinu, kao publiku, reditelj odvodi niz put. Jer, po njegovoj zamisli, uz zvuke bubnjeva i plamen baklji dolazi se do rešetkaste kapije Barutane. Markovićev glas odzvanja:
'Zatvorite te rešetke! Božana, trebaju nam dva crna plašta sa kapuljačama da dvojica otvore kapiju i uvedu ljude u mit. ‘Ajmo publiko na rešetke...Ako treba ovo ću i na premijeri da radim!'
'Elektra' je priča o mitu koji govori o ubitačnosti mržnje, zlu koje seje osveta, sopstvenom paklu što proizilazi iz života u tim okovima.
Još u predvorju snop svetla odvlači pogled na vrh građevine gde Đurđija, odnosno Klitemnestra, otpočinje tu priču u kojoj će gotovo svi okrvaviti ruke. Budući da je to bila prva kostimirana proba, Jagoš prokomentarisa Klitemnestrin kostim rečima: 'Đurđa, izgledaš, bre, k’o Silvana Mangano!' Ona mu kroz smeh odgovori:'Aman, gde se nje seti!?'
Usledilo je slikanje za bilbord. Jagoš namešta glumce za slikanje i kroz dim cigarete kroz zube procedi: 'Ljudi su lepi, a kakve će biti fotke videćemo'.
U jednom momentu Marković se bavio scenskim pojavom Stefana Kapičića i Konstantina Kostjukova. Tražio je da se namažu kakvim uljem i pofajtaju kako bi se postigao efekat graški znoja po njihovom telu. Veli, to će imati i erotičan efekat na žene. Potom Kostjukovu 'dorađuje' frizuru; 'Sagni se malo, vidi koliki si...zaboleše me ruke'.
Ispostavlja se da tom trenutku nema ulja kojim bi se ova dva glumca mogla namazati. Jagoš se nervira. I, na svoj način zapomaže:'Ima li bar pomade? Dajte ljudi, pomoći će vam Sveta Petka.'
Nedugo zatim uzima Kostjukova za ruku, odvodi ga do mesta u publici gde sede Jovan Ćirilov i Ljiljana Mrkić-Popović, stručnjak za scenski govor. Hvali ga kako može i da glumi, recimo Njižinskog, i da igra balet. 'Da, samo onda mi trebaju dva srca', šaljivo komentariše Kostjukov.
Jagoš Marković, prekrštenih ruku, spremajući se da podeli nova uputstva, ozbiljnog izraza lica, se našali:'Ko bi reko da fina Božana Jovanović ume da napravi ovako bestidne kostime'.
O svojoj potrebi da radi Kišovu 'Elektru', koju je svojedobno radio kao televizijsku dramu, Jagoš Marković kaže: 'Moj poriv sadržan je u Kišovim rečima, u tekstu, u onome kad Klitemnestra kaže: ‘Reci vremena sve izgleda sitno, sve osim života, zato mi oprosti’. Dosta smo se ubijali, kaže Marković. 'Ajde malo da treniramo praštanje!' T. Nježić
