Izvor: Blic, 02.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
The Dirtbombs
The Dirtbombs
Od sredine osamdesetih do 1993. Mik Kolins je sa svojim bendom The Gories, u kome je gitare i vokale delio sa belim partnerom Denom Krohom postavljao temelje moćnog gitarskog garažnog roka bez upotrebe basa. Njihov koncept bez koncepta u kome je jedino bilo važno da se ekspresija dovede do ključanja, dok je studijska tehnika neminovno ostajala u drugom planu, učinio ih je, pred hraj karijere, dovoljno zanimljivim čak i za mejdžor kompanije kakva je Warner Bros. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Umesto pokušaja proboja u meinstrim (što deluje kao samoponištavajuća ideja), Kolins je odabrao da nastavi sličnim putem, ne osvrćući se unazad, osim ako treba da pokupi nešto vredno iz tradicije soula, ritma i bluza. Po okončanju međufaze realizovane kroz kratkotrajni, ali po prirodi stvari atraktivni bend Blacktop, osnovao je The Dirtbombs, više projekat nego grupu, čiji je zadatak bio da okupi najzanimljivije dostupne muzičare i sa njima pomeri stvari onoliko daleko koliko je moguće.
Ovoga puta bas je uključen 'sa osvetom”, a ritam sekcija bila je udvostručena: na vrhu svega ipak se nalazio Kolinsov nepogrešivo crni vokal, sa podjednakom merom bluza, soula i nečeg samo njegovog. Među prvim potezima našli su se 'Ultraglide In Black”, album obrada numera velikih crnih muzičara, u rasponu od Marvina Geja do Fila Linota (Thin Lizzy) i doslovno vraćanje iz mrtvih andergraund heroja Andrea Vilijamsa. U beogradskom Domu omladine 4. juna gostuje najnovija inkarnacija The Dirtbombs, u okviru turneje na kojoj promoviše upravo objavljeni dvostruki album 'If You Don’t Already Have A Look”.
Lom
A. P. Čehov 'Višnjik', režija Ivica Kunčević, produkcija Kraljevsko pozorište 'Zetski dom' Cetinje
Gostujuća predstava 'Višnjik', koju je u JDP-u izvelo Kraljevsko pozorište sa Cetinja, zanimljivo je iz nekoliko razloga. Reditelj predstave Ivica Kunčević uvažio je uobičajena mesta i teme u interpretacijama ove Čehovljeve drame: sukob starog i novog i naglašavanje tragedije koja će zadesiti tradicionalne vrednosti. Višnjik Ljubov Andrejevne, njena porodica, ona sama, samo su niz spojenih tačaka koje će biti zbrisane sa lica zemlje i zamenjene novim. U tom smislu reditelj nema dilemu, već sigurnom rukom sledi naznačenu Čehovljevu liniju. Gledano iz tog ugla, on dodatno razmatra piščevu sugestiju da novo postaje staro onog časa kada se uspostavi kao novo. Kunčević, naime, furioznom i nepravednom tempu istorije suprotstavlja život, mali i neponovljiv. On Lopahina, tog bivšeg slugu na imanju Ljubov Andrejevne koji će kupiti taj san zvani višnjik, pozicionira i definiše kao nekoga ko se stidi svoje moći koju je stekao, kako se sugeriše mnogim, ne baš časnim, čitaj tranzicionim poslovima.
Istinska tragedija Ljubov Andrejevne, u interpretaciji Varje Đukić, sastoji se u činjenici da je ona još uvek mlada žena, koja je uprkos nesreći koja ju je zadesila puna života. Na drugoj strani, scenski dominantni Branimir Popović tragizam, koji dolazeće vuče u svom korenu, učinio je vidljivim upravo neočekivanim bekstvom od bahatosti. Lopahin, naime, dopušta sebi oduška u trenutku trijumfa, ali samo u samoći, i takođe postaje tragični saučesnik tog loma koji donosi promena. Pored pomenutih, zanimljive uloge ostvarili su Nada Vukčević kao Varja, Drago Malović u ulozi ostarelog i zaboravljenog lakeja, Dragan Jovičić i Dejan Ivanić.
