Izvor: Blic, 19.Jun.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teror savremenog mita
Mokra Gora - „Inspiraciju za moj književni opus našao sam u životu svoje rodbine koja je učestvovala u svim većim ratovima u prošlom veku. Otuda i moje knjige govore o stradanjima, zatvorenicima, zarobljeništvu, holokaustu, etničkim sukobima”, kazao je juče na Mećavniku Tomas Keneli (73), australijski književnik koji se proslavio romanom „Šindlerov kovčeg”, na osnovu koga je Stiven Spilberg snimio čuveni film „Šindlerova lista” o stradanju Jevreja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Drugom svetskom ratu.
Kenelijev domaćin Emir Kusturica svog gosta je predstavio kao jednog od najvećih živih pisaca i intelektualaca na svetu, rekavši da je Australijanac, zahvaljujući svom književnom opusu, jedan od najvećih kandidata za Nobelovu nagradu. Govoreći o romanu „Šindlerov kovčeg”, koji priču o holokaustu provlači kroz prizmu Oskara Šindlera, nemačkog industrijalca i naciste koji je iz koncentracionih logora otkupljivao Jevreje i zapošljavao ih u svojoj fabrici i tako ih spasavao sigurne smrti, Keneli je kazao da on, po njemu, nije njegovo najznačajnije ostvarenje.
„Ta knjiga je zasnovana na izjavama preživelih logoraša i njen cilj je bio da predstavi da i 'sa one strane čovečanstva’ postoje ljudi poput Šindlera, koji i pored svojih uverenja koja umeju biti pogrešna, stavljaju humanost u prvi plan,” kazao je Keneli.
„Knjiga je bazirana na intervjuima koje sam napravio sa preživelim logorašima. Govorili su o tom čoveku kao o bajci, pričali su da nisu mogli da veruju da je on uopšte Nemac. Danas mitologija narasta do neslućenih razmera, pa se valjda otuda i pojavljuju drugačije verzije istorije. Uporedio bih to s australijskim gradom Darvinom, na koga je u Drugom svetskom ratu palo više bombi nego na Perl Harbor, ali neko je hteo da se o tome malo zna, želeo je da se američka luka predstavi kao veći stradalnik od bilo koga drugog,” rekao je Keneli.
Stvaranju mitologije koja potiska istinu i istorijske činjenice, kazao je Australijanac, doprinela je spoljna politika velikih zemalja.
„Samo jedan procenat knjiga koje se objavljuju u svetu prevode se na engleski jezik, što je veoma zabrinjavajuće jer se ne čuje jezik malih naroda. Na to najviše utiče spoljna politika Amerike. Ne želim da idealizujem Australiju, ali tamo vlada mnogo veći sklad u suživotu među etničkim manjinama nego što je slučaj u Americi. Takođe i Evropa, uvek je uspela druge da ugura u probleme koji su se dešavali na njenoj teritoriji. Čak je i Australiju uvukla u dva velika rata, iako je mojoj zemlji, udaljenoj pet-šest sati leta do najbližih država, više pretila opasnost od invazije pingvina nego od okupacije velikih sila”, objasnio je Tomas Keneli.
