Izvor: Blic, 02.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teatar bez drame
Teatar bez drame
Vatrometom na Kalemegdanu i premijernim izvođenjem predstave 'Pornografija' u bioskopu 'Partizan' završen je ovogdišnji Belef. Pored činjenice da je izvedeno nekoliko zanimljivih ostvarenja, poput 'Male trilogije smrti' Elfride Jelinek' ili 'Kiseonika' I. Viripajeva, priča o pozorišnom segmentu ovog festivala počinje mnogo ranije.
Prilično je teško izračunati koliko su novca uložile razne fondacije u takozvani alternativni teatar u Beogradu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << povremeno i u unutrašnjosti Srbije, tokom desetak godina krize. Ali se sa sigurnošću može reći da su te pare uglavnom bačene, jer većina tih predstava, u kojima su se njihovi autori uglavnom zaklanjali iza multimedijalnosti postupka, nije imala veći pozorišni značaj - skoro da ih se više niko i ne seća. Zašto je bilo tako, sada je očigledno. Tokom ovogodišnjeg Belefa premijerno su izvedene predstave koje svedoče da je estetika fondacije ozbiljno ušla u državne institucije. Predstave kao što su 'Trinaest' i 'Pornografija' primer su stavova vodećih američkih estetičara o ravnopravnosti iskustva. Prema tim 'učenjima', Šekspirov doživljaj sveta ravnopravan je sa iskustvom bilo kog čoveka na zemljinoj kugli pa prema tome ne postoji neko delo značajnije od drugog. Logično, onda je moguće, čak je preporučljivo da se iz teatra odstrani drama, više nisu bitne priče o velikim junacima, niti su zanimljive sudbine malih ljudi. Ni literatura više nije važna. Prelazi se na stanja, utiske, teme i motive razbacene prema trenutnom raspoloženju umetnika, čitaj bez veze, koje nikoga ne obavezuju ni na šta. Tako je, recimo, u predstavi Gordane Lebović 'Trinaest' reč o razradi niza (ljubavnih) motiva pri čemu je na sceni izvođeno ono što je preteklo tokom trajanja radionice. U 'Pornografiji' je pak reč o pretencioznijem pokušaju da se scenski artikuliše fenomen, tačnije bi bilo reći diskurs pornografije. Za nekoliko sati koje je vaš izveštač proveo u bioskopu 'Partizan' (komad traje šest sati), uglavnom su glumci čitali delove tekstova raznih autora vezanih za pojam erotskog i arhetipa. Druge scenske artikulacije ove teme ili nečeg što poziva makar na dijalog nije bilo. Teorijsku obradu osnovne teme - pornografije (tek se u šestom satu prelazi iz teorije u praksu) uokvirio je mega snimak izvrsno depilirane vagine i lascivno izvođenje prepeva pesme Zane Nimani 'Raširi mi kolena' koji su budili uspavanu publiku. Željko Jovanović
