Izvor: Blic, 26.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski Brus Vilis
Srpski Brus Vilis
Igrač koji je nedostajao - prvi roman Predraga Jovanovića, 'Operacija', spada u domen političkog trilera. Radnja se dešava uoči potpisivanja sporazuma u Dejtonu, a glavni akter je šef srpske obaveštajne službe. Književni junak usred rata u Bosni spasava Beograd od pretećeg razaranja i, usput, kao od šale sređuje svoje protivnike: agente CIA maskirane kao 'unproforce', hrvatske i druge strane špijune i njihove ovdašnje pomagače, domaće izdajnike...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Zbog čega na početku knjige kažete; 'Sve sličnosti sa stvarnim likovima i dogadjajima su slučajne, a razlike namerne'?
- I da sam shvatio da negde postoji direktna veza sa konkretnim likovima, ja bih to izmenio, jer nisam pisao dokumentarni roman. Ko je trebalo da se prepozna, to su prave patriote. A ko je pravi patriota?
- Pravi patiota je ona koji po cenu sopstvenog položaja i bezbednosti radi u interesu napretka svoje zemlje. Šef obaveštajne službe u mom romanu je primer kako bi trebalo da se ponaša jedan patriota. Odakle vam informacije sakupljene u knjizi?
- Uglavnom iz medija, a pozadina je čista moja imaginacija.
Verujete li u teoriju zavere?
- To je namerno plasirana informacija iz arhiva koja samo služi da, poput vidovnjaka, proroka i kvazi teoretičara, ljude raspameti. Sklon sam verovanju u teoriju interesa. Netipično za žanr, okosnicu čini osveta jednog ekstrasensa i to deteta. Odakle vam to?
- Priča je nastala na mom očaju i nemoći da išta učinim za tu decu Sarajevu, bez hrane, lekova i grejanja. Želja da jedno dete može svojom energijom da kazni krivce za svoju sudbinu. Šta sada pišete?
- Drugi roman čiji je radni naslov je 'U senci bogumile', a u njemu ima svega, od serijskih ubistava do dilovanja droge. Da ne bude zabune, bogumila je mediteranska biljka koja označava mesto radnje. Izdavač 'Energia' planira da na osnovu njega kreira scenario za detektivsku tv-seriju. Koje su tipične osobine Srbina kao detektiva za novi milenijum?
-Beograđanin je, lepo se ophodni, mada povremeno sebi dozovoljava i da opsuje, deluje muški kao Brus Vilis. Imate li vi veze sa špijunažom?
- Nisam nikakav tajni agent i ovu knjigu nisam napisao po bilo čijoj porudžbini. Voleo bih da mogu da zavirim u tajne arhive, ali iz njih se ne rađaju romani. One mogu samo da podrže realizam. Ja živim u svetu marketinga u čijem radu, istina, postoje određene sličnosti sa obaveštajnim agencijama. Nije tajna da su idealna mesta za plasman špijuna i osnivanje mreže, osim ambasada, turističkih agencija ili trgovinskih predstavništava, novinske kuće, humanitarne organizacije, marketinške agencije... Zapravo svaka profesija u kojoj po prirodi posla mora da 'njuška'. Ovo, naravno, ne znači da je svaka agencija leglo špijunaže. Posle čitanja vašeg prvenca, čitalac se pomalo oseća kao da neko na njega vazda motri. Jeste li to namerno hteli?
- Ne čujem takav komentar prvi put. Uglavnom dolazi od onih koji nisu fanovi ovakvog štiva. Po pravilu fanovi političkog trilera nisu imali taj osećaj. Osim što su počeli tiše da pričaju! Šalim se! M. Marjanović
