Izvor: Blic, 12.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skandal u kulturi
Skandal u kulturi
U sređenim kulturama sa utvrđenim sistemima vrednosti zna se šta je skandal. I zato on mora da odjekne, kao nešto što iskače iz kulturnih i civilizacijskih matrica. Kod nas sve je nesigurno i moguće. Ostavićemo po strani slučaj premlaćivanja glumaca u Novom Sadu jer je obrazac ove fašističke demonstracije samovolje i bezakonja doslovno preslikan iz Nemačke 1933. Posle ovoga gore je samo prislanjanje žrtava uz ogradu i štepovanje 'kalašnjikovom'.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Kao blaže i nehotično humorne slučajeve ostavićemo po strani divljanje skandalmejkera koji čeznu da budu primećeni. I najčešće nisu, što im je dovoljna kazna. Teorija popularne kulture preskače fenomen kulturnog skandala jer svako društvo mora da nađe primerenu protivigru.
Da li je skandal kad predsednik književnog žirija nagradi knjigu za koju je sam pisao predgovor i čak učestvovao u izboru sastojaka knjige? Ili, kad kritičar napiše panegirik knjizi, koju na unutrašnjim koricama sam potpisuje kao urednik? Ili, kad filmski autor iz neke daljine javi domaćim medijima da je njegov film osvojio gran pri na festivalu koji zapravo ne postoji, već je reč o panorami filmova bez nagrada?
Ili, kad se ugledni reditelj pohvali kako je sredstva za novi film dobio lično od nekog ministra? Ili kad filmski kritičar objavi panegirik filma koji se još nije pojavio u javnosti? Ili, kad knjiga vrsnog autora bez klanovskih i zavičajnih veza ostane potpuno prećutana?
Zato živimo u kulturi u kojoj je skandal sastavni deo kulturnog sistema. A skandal je najopasniji kad ga niko ne primeti, kad se pomirimo sa njim. Zato će lečenje biti dugo i neizvesno.
|
.jpg)
