Izvor: Danas, 18.Feb.2015, 22:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seksualni vampirizam
On, ona, zbunjeni ili drogirani montažer i izuzetno loš tekst. Možda samo još lepi enterijeri, uglavnom, kao i ceo seting, provučeni kroz koloristički i dekorativni asepsol (ovo ne kudim previše, odgovara mom dizajnerskom ukusu). To bi manje-više bilo sve što imam da kažem o očekivano glupom filmu.
Ostaje enigma kako neko može da upropasti ogroman erotski potencijal istina nikakve knjige. Čak ni njegove lepo izvajane (ali nedovoljno izbrijane, pa tako aljkave) grudi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ni njeno lepo telo koje se otkriva lagano, iz frejma u frejm, ne bude nikakvo, baš nikakvo, seksualno osećanje. Mislim da su snovi desetogodišnjaka ili spot treš pevaljke erotičniji. Imate dvoje zgodnih glumaca i mogućnost da se igrate sa fantazijama, pa uprskate toliko da posle pola filma postaje nepodnošljiva i udobna fotelja SC-a (izletela sam napolje posle sat i po). Kako?
Prepuno je sentimentalnih i nesentimentalnih klišea, ali, kliše ne ubija erotske receptore. Potuklo ih je, uspavalo, anesteziralo nešto drugo. Akutno odsustvo vitalnosti. Sve je estetizovano i usiljeno. Da budem plastičnija, meso nije meso, a o strasti da ne govorim... Dakota, sirota, odlično reaguje na isprane nadražaje, ali u toj kvazierotskoj bižuteriji od života njena, verujem bujna, seksualnost ostaje bez energije. To je neki seksualni vampirizam. Odete da gledate film sa morem sličica (za odrasle) koje vam se motaju po mislima od pretpuberteta, a izađete rodno i globalno zbunjeni.
Budući vrlo praktična, dok sam odustajala od praćenja smene kadrova (jer je priča cela u trejleru pa tako sasvim poznata... u jednom momentu, pomislila sam čak arhetipska, ali tad sam shvatila da moja obrada trpi ozbiljna oštećenja zbog nezdrave sredine), sve sam snage pokrenula da iz dosadnog sadržaja izvučem bar nešto što će opravdati spremanje, dolazak, sedenje, odlazak... dakle bačene sate. I sinulo mi je ovo: film govori (loše, jasno je) o seksualnom sadomazohizmu, a zapravo možemo ga čitati kao sasvim adekvatan vodič kroz patologiju drugog tipa. Kao potresnu priču o svakodnevnoj psihološkoj interakciji između submisivne i dominantne osobe. Međutim, dok Dakota ima priliku da iz Ugovora izostavi stavke na koje ne pristaje, u ovom prostoru izvan dijegetičkog filmskog sveta, toga nema. Kao i gospođica Stil, pristanete da se upustite i odoste u propast... dan po dan (frejm po frejm). Takav pogled na film kao alegoriju o devijantnim odnosima spasao me je od očaja što sam trčala do Novog Beograda.
.jpg)
