Izvor: Politika, 20.Dec.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sami naspram stihije
Na izložbi u Likovnoj galeriji KCB Igor Antić predstavlja fotografije, video-radove i instalacije
O čemu mi to pričamo kada su Igor Antić i njegova umetnost u pitanju? O fotografijama, slikama na tapetama, video-radovima, instalacijama... Pitanje kojim počinje tekst zapravo je naziv njegove prve samostalne postavke u Beogradu, koja je otvorena u Likovnoj galeriji Kulturnog centra.
Do 10. januara 2015. ovaj umetnik, inače sin legendarnog pesnika Mike Antića, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već dugo godina živi i uspešno deluje na internacionalnoj umetničkoj sceni u Parizu, predstavlja projekat za koji bi se na prvi pogled moglo reći da ga je radilo više ljudi, a ne samo jedan. Jer, kroz jednu heterogenu postavku i različite medije Antić se bavi fenomenima savremene umetnosti, ekonomije i politike u okolnostima uplitanja i mešanja faktora uticaja i moći.
Radovi su nastali u periodu od 2008. do 2013. i nisu napravljeni u kontekstu mesta u kojem su izloženi, kako je to inače Antićev običaj.
Nikola Sarkozi
– Smatrao sam da je interesantnije grupisati radove urađene u različitim periodima, koji se ovako predstavljeni obraćaju jednom širem društvenom miljeu. Svi radovi u međusobnom su dijalogu i reč je ili o predmetima koji su već nečemu služili ili su fotografije koje su već korišćene ili dela koja su već poznata, a koja sam interpretirao na moj način – rekao je Antić, birajući segment postavke kroz koji objašnjava jedan od aspekata koji analizira – seriju od oko stotinak crno-belih fotografija, objavljenih u medijima ili na internetu na kojima se nalaze poznati političari u društvu umetničkih dela i umetnika. Muamer el Gadafi, Džordž Buš, Fransoa Oland, Žak Širak, Toni Bler, Angela Merkel, Silvio Berluskoni...
– Veza između svetskih lidera i umetnosti uvek je postojala. Podsećam vas da je čak i Drugi svetski rat mogao da se posmatra kroz odnos prema umetnosti i da su se u jednom trenutku i Hitler i Franko i Čerčil i Ruzvelt bavili umetnošću, dok je jedino Staljin bio zainteresovan za operu. To je bila neka vrsta polazne tačke, da bi me kasnije zainteresovalo da kroz analizu gestova i govora tela političara razotkrivam njihove ličnosti. Svaka fotografija je priča za sebe. Na nekima su oni samo uslikani ispred dela, na nekima su fotografisani u trenutku u kojem delo primaju kao poklon, dok na nekima poziraju umetnicima. Posebno bi se kao indikativna mogla posmatrati fotografija „Sami naspram stihije”, na kojoj se nalaze lideri Severne Koreje uslikani ispred slike na kojoj se nalazi ogroman talas koji će ih za koji minut usisati poput cunamija – objašnjava naš sagovornik.
Igor Antić je rođen 1962. u Novom Sadu, živi i radi u Parizu, Francuskoj. Diplomirao je slikarstvo 1988. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, magistarske studije je završio 1990. na Ekole nacional superior de Bozar u ateljeu Vladimira Veličkovića. Od 1990. realizovao je preko stotinu grupnih i samostalnih prezentacija u uglednim institucijama i na festivalima savremene vizuelne umetnosti u Srbiji, Francuskoj, Švedskoj, Rusiji, Austriji, Belgiji, Grčkoj, Rumuniji, Nemačkoj, Kanadi, Sloveniji, Albaniji, Bugarskoj, Italiji, Islandu, Italiji, SAD. Dobitnik je nekoliko nagrada.
M. Dimitrijević
objavljeno: 21.12.2014.
