Izvor: B92, 29.Jan.2013, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RFF: Kopenhagen, Berlin
Danas je na festivalu prikazan film Mikaela Nura, Nordvest (Severozapad) nazvan po delu Kopenhagena u kome se film dešava. Ovo je drugi nastup Nura u Roterdamu, 2010 godine bio je kandidat za nagradu Tigar zajedno sa ko-režiserom Tobijasom Lindholmom.
Od specijalnog izveštača B92 iz Roterdama Miloša Tomina
Nur je izjavio posle projekcije filma da su samo intervjui sa omladinom iz lošijih delova grada i istraživanja radi pripreme filma >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oduzeli dve godine. Neki od glumaca su i odrasli u tom kraju. Ovako ozbiljan pristup pretprodukciji odlika je stabilnih i uspešnih kinematografija sa velikom tradicijom što Danska jeste. To je jedan od razloga što ova mala zemlja neprestano producira odlične filmove i omogućava autorima da dođu do sredstava da ih snime. Kontrast sa slučajem Cučije Jutake ne može biti veći.
Danski filmovi su uvek dobro primljeni u Roterdamu, još ako su nastali u istom miljeu i bave se temama kojima se bavi njihov najbolji, režiser Nikolas Vinding Refn, koji je svoj talent konačno kapitalizovao u Holivudu, uspeh im je zagarantovan. Refn je doživeo da mu se u Roterdamu priredi mini-retrospektiva 2006. godine iako je tada bio još uvek mlad režiser.
Poput filma R, i Severozapad je smešten u kriminalni milje Kopenhagena, ali prikazuje nam život na ulici umesto u zatvoru. Kasper i Endi su braća iz severozapadnog predgrađa Kopenhagena, Kasper provaljuje u stanove za lokalnog vođu bande Džamala. Endi letargičan i nespretan u stalnom sukobu sa Džamalovim bratom Alijem. Kada dobije ponudu da ukrade robu za Bjorna, bivšeg robijaša i člana motociklističke bande, Kasper vidi svoju šansu da stekne novac o kome sanja.
U naturalističkom i neorealističkom maniru film prati glavni lik od početka do kraja filma i njegove neuspešne kriminalne karijere. Film se takođe bavi porodičnim odnosima ili pokušajima likova da stvore surogat porodice. Film ne glamurizuje niti sentimentalizuje likove i njihove odluke, jednostavno prikazuje da su proizvod logičnog sleda odluka u specifičnom socio-ekonomskom okruženju. Da postoji posebna nagrada za iskrenost režisera, Nur bi je sigurno osvojio ovim filmom. Pred Nurom je zaista budućnost koja opravdava smeštanje ovog filma u programsku sekciju Bright Future.
A za sve one koji misle da ih je Bog prokleo što su rođeni u Roterdamu ili Beogradu umesto u Berlinu idealan je debitantski film Oh Boy. Film je najlakše opisati kao jedan dan dan u životu prosečnog berlinskog zgubidana, ili jedan čovek u potrazi za kafom.
Povezani tekstovi
- RFF: Hajka na tigrove
- RFF: Tigrasta politika
- RFF: Kolgerle i gej pesnik
- RFF: Od Krize do Tragedije
- Otvoren 42. festival u Roterdamu
Niko je raskinuo sa svojom devojkom ali psihologu koji procenjuje da li da mu vrati vozačku dozvolu posle više uzastopnih prekršaja vezanih za alkohol, ne može ili ne zna da odgovori da li je još uvek u vezi. Fakultet je napustio pre dve godine, otac mu zatvara bankovni račun. Komšije se čudno ponaša, saznaje nove stvari o svom višegodišnjem prijatelju i naleće na školsku drugaricu koja izgleda potpuno drugačije.
Svaki susret sa živopisnim karakterima koji komplikuju Nikov sasvim običam dan je dijaloški odlično obrađen a gluma je savršena. Film je snimljen u crno beloj tehnici zbog budžeta, ali i da bi filmu dao otklon od relnog Berlina i bezvremeni kvalitet, što je režiser Jan Ole Gerster uspešno izveo.
Narativna struktura koja prati 24-časa u životu lika, po rečima režisera, odlična je forma za izbegavanje bavljenja biografijom glavnog lika kao i klasičnom narativnom strukturom sa katarzom i zatvorenim krajem. Otvoreni kraj ovog filma, posle susreta u kafani koji je svakako inspirisan Skorcezeovom Ludom Noći (After Hours, 1985), ima snažan emotivni naboj i krajnju dodaje snagu gledaočevoj percepciji Nika dok sedi u berlinskom kafeu i konačno se dokopavši šoljice kafe ima mnogo toga o čemu mora da misli.
Jedan od najboljih debitantskih filmova ove godine iz programa Bliska Budućnost, koji je lako mogao da bude uvršten u takmičarski program za nagradu HIVOS Tigar.
Nažalost, politika selektora ovog programa veliki je problem, kao i konačne odluke žirija. U svakom slučaju, odgledati ovaj film istog dana i u istom programu sa danskim Severozapadom vraća nadu da neke stvari na ovom festivalu uvek biti dobre bez obzira na sve promene i probleme koje festival ima i koji ga tek čekaju.
