Izvor: B92, 29.Dec.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREMIJERE: Ponos i slava
U naporu da se nametne kao vrhunsko žanrovsko ostvarenje film „Ponos i slava" potonuo je kao još jedan dokaz da je čak i ono što danas prihvatamo kao solidan holivudski film zapravo samo sklepani kolaž klišea
OPREZ: Recenzija ne sadrži samo spojlere, već i brojne komentare koji će vam pokvariti uživanje u filmu!
Pre nekoliko meseci film We Own The Night, o policajskoj službi kao porodičnom biznisu, pokazao nam je da ni tri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vrsna holivudska glumca (Wahlberg Jr, Phoenix i Duvall) ne mogu da urade ništa sa bledim i predvidljivim scenarijom. Pride and Glory je, iako bolji film, zapravo još iritantniji primer da Holivud više nije u stanju da nam priušti ni zrno originalnosti, mrvicu maštovitosti, kapljicu nepredvidljivosti... I to zaista počinje da boli.
Pride and Glory je zidan kao tvrd, prljav, muški film koji je u stanju da nedeljama bude prvi na listi najpopularnijih u video-klubu „Žabac". U njemu glume veliki glumci, mlađe i starije generacije. John Voight igra Francis-a Starijeg, patera familiasa i odlikovanog policijskog veterana. Njegov ponos su njegovi sinovi, policijski kapetan Franics Jr (Noah Emmerich) i detektiv Ray (Edward Norton), kao i njegov zet, obični cop, Jimmy (Colin Farrell).
U filmu se radi o tome da se Jimmy upleo u neke vrlo ružne stvari koje u nezgodnu poziciju dovode i njegovog šogora Francis-a Jr-a. Obojici im je za vratom detektiv Ray, koji zbog prljavih trenutaka u prošlosti ovaj put želi da izađe na čistinu. Naravno, da sve ostane u porodici pokušava da organizuje tata Francis.
E, sad, bilo da od ovoga filma očekujete saspens koji će vas zasipati (ne)očekivanim dramskim obrtima u želji da se oplemeni žanr ili, pak, želite da uživate u odličnoj glumi odn. odličnim likovima u arhetipskoj strukturi pravog policijskog trilera, ovde nećete dobiti ni jedno ni drugo, jer je sve pravljeno da bude zicer.
Svakom gledaocu sa solidnim video-klubovskim iskustvom biće odmah jasno da je verovatno Jimmy crna ovca, jer njegova eksplozivna reakcija na mestu ubistva četiri policajca ukazuje više na demonstraciju osećanja krivice, nego bola. Uostalom, sam reditelj nam desetak minuta kasnije otkriva da smo bili u pravu. Poenta filma, dakle, nije da pogađamo šta će se desiti, već da uživamo u vožnji.
A šta bi tu trebalo da nas iznenadi? Da će John Voight kao konzervativni i pošteni policajac biti drugačiji kao tatko (zeeev)? Ili da je Colin Farrell preidealan za ulogu dijaboličnog Shield-astog policajca kome nije mrsko ni da bebi uradi fejslifting peglom, ako to situacija zahteva (zeeev)? Ili je možda teško predvideti da Norton ima šta da ponudi samo svojim ekscentričnijim likovima, dok mu na terenu iole žanrovskije priče manjka bilo kakva harizma, kakve, recimo, Pacino ili DeNiro ne mogu da se ratosiljaju. Među svima njima, rošavi Emmerich, kao manje preduzetna kopija Francisa starijeg, nažalost deluje kao mentalno zaostali sin koji neprekidno čeka da mu se kaže šta sad da uradi.
Sirotim junacima nakačene su i neke problematične kolege, bivše cure i teško obolele supruge ne bi li se produbili njihovi karakteri ili osenčili motivi njihovih akcija, ali ni tu nema ničeg novoga. Ni u načinu na koji su nam prikazani uzroci (pajkan se žali na platu, pajkana žena ostavlja zbog prljave značke, pajkani moraju da štite jedni druge) niti u posledicama takvih uzroka (pajkan je korumpiran, pajkan pokušava da je vrati, pravi pajkani odabiraju pravdu na kraju). Pa čak i ono što spoznamo na kraju- da je pravda spora, neumoljiva i pogubna, ne deluje kao nešto što treba da nam ispuni srca i da nadu da bolji svet samo traži bolje ljude, već da je sve deo jedne predvidljive matrice koja samim tim što se sama ne menja, nije u stanju da promeni bilo šta. Baš kao ni ovaj film.
.jpg)
