Izvor: Arte, 27.Maj.2019, 11:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obrazovni preokret

Utorak, 28. maj u 20h. mala sala SKC-a. Ciklus: Video pregledi kustoskih praksi 05 Tema: Obrazovni preokret Predavanje i razgovor sa vizuelnim primerima

Negde od kraja prošlog veka različiti modeli proizvodnje znanja počeli su da postaju sve više prisutni u okviru savremenog kustoskog rada, koji „sve više deluje kao proširena obrazovna praksa“, kako su to Pol O’Nil i Mik Vilson tvrdili u uvodu zbornika Kustoski rad i obrazovni preokret. Među „obrazovnim formatima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Arte << metodima, programima, modelima, terminima, procesima i procedurama“, koji su, po njihovom mišljenju, „postali nezaobilizni u praksama i kustoskog rada i proizvodnje savremene umetnosti, kao i u kritičkim okvirima koji ih prate”, naveli su celu listu. Ona uključuje, pored mnoštva ostalih paraakademskih programa i Institut za visoke studije plastičkih umetnosti, Danijela Birena i Pontusa Iltena, osnovan 1996; ,Platforme’ izložbe Dokumenta 11 tokom 2002; obrazovni lajtmotiv Dokumenta 12 tokom 2007; zatim nerealizovanu eksperimentalnu umetničku školu na Manifest 6 i Beleške za umetničku školu koje su tad nastale; Odeljenje paraedukacije Slobodni univerzitet u Kopenhagenu i, pored ostalih, i Školu izostavljenih studija u Beogradu. Irit Rogof, osnivačica i direktorka jednog od prvonastalih oficijelnih akademskih kustoskih programa na Goldsmitu, bila je osoba koja je ujedno i skovala naziv za taj preokret i postavila pitanje njegove buduće društvene uloge. U tekstu koji se pod nazivom ,Preokret’, pojavio u e-FLUX Žurnalu, u njegovom prvom izdanju 2008, pitala se da li bi se to moglo smatrati ,strategijom čitanja’ ili interpretativnim modelom, kao što je to bilo razumevanje ,lingvističkog preokreta’ 1970-ih, ili bi se to moglo tumačiti kao „generativni trenutak u kome se u procesu javlja novi horizont, ostavljajući za sobom praksu iz koje je potekla?“

Nastavak na Arte...