Izvor: Politika, 12.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi koncept Bemusa
Gudački kvartet Eben i kamerni orkestar Kremerata Baltika sa umetničkim direktorom i solistom na violini G. Kremerom
Oba koncerta održana u ponedeljak i utorak na Bemusu izazvala su opravdanu i veliku pažnju javnosti. Prvi veliki vrhunac festivala ostvarili su golobradi mladići iz Francuske u zajedničkom nastupu u okviru kvarteta Eben. Oni ne sviraju, oni stalno lebde i skakuću sa svojih stolica, nosi ih mladost, brzina, entuzijazam i neki čudni mentalni sklop koji muziku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tri različita stila (Mocart, Bartok, Šubert) ostvaruje sa istim nadahnućem, a u raznolikosti pristupa. Mocart (Divertimento De dur) se doživeo toliko brzo i virtuozno, na ivici histerije, Bartok (Prvi kvartet a mol op. 7) u neverovatnoj saživljenosti u iskazivanju teksta, podteksta, primisli, u jedinstvenoj ideji i zasvođenosti koja je veliki dramaturški uspon vodila od početka do kraja dela.
Jedan od najlepših kvarteta u celokupnoj romantičarskoj literaturi, Šubertov "Smrt i devojka", razotkrivao se u svim dimenzijama, kvartet Eben nije posustajao u nijansiranju svakog tona i instrumenta u pijanu, u rečitim dijalozima u razvijenim i muzikalnim frazama. Šta su sve ti mladići odsvirali, i kako! Sve njihove dosadašnje pobede na takmičenjima i nastupi na festivalima bili su pred nama, u ne sasvim punoj sali Kolarca. Sada, kada su u naponu snage i u periodu pune afirmacije, trebalo ih je čuti. Uskoro ih više nećemo moći dobiti. Iako su stručnjaci za savremenu muziku, na bis su svirali džez.
A džeza je bilo i prethodnih dana, biće ga još. To više nije slučajni otklon niti trenutno istupanje u druge sfere, to je koncept festivala.
Džez i "laka" filmska muzika ispunili su ceo drugi deo programa Kremerate Baltike sa muzikom poznatih autora Nina Rote, Enia Morikonea, Astora Pjacole, Glena Milera, Torua Tokemicua iz nama manje poznatih filmova.
Kamerni orkestar Kremerata Baltika je u Kolarcu napravila pravu atmosferu, sala je konačno bila puna, publika oduševljena.
Neka se svima zamerimo, reći ćemo: Mendelsonov Koncert u de molu ni ne podseća na autorovo remek-delo, Violinski koncert u e molu, a violinista Gidon Kremer ne liči na nekadašnjeg virtuoza, sasvim je u silaznoj fazi svoga violinizma.
Bartokov Divertimento mogao je da zvuči još bolje da je izrazio bilo šta do pukih nota, da je pročitano ponešto "između redova", da je eruptivni folklor ili pregnatni ritam ili kakva druga komponenta poslužila kao spona i podtekst za bolje razumevanje dela.
A o filmskoj muzici na ivici šlagera i kiča, nema šta da se kaže. Tu je bilo zviždanja, pevanja, sviranja vibrafona i violine, a slabo gde prave, dobre muzike ili Grapelijevog violinizma. Propuštena je prilika da čujemo značajna muzička dela od jednog, svetski poznatog, ansambla.
Branka Radović
[objavljeno: 12.10.2007.]
