Izvor: Politika, 20.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nečista posla
Ukoliko bi se savesno izvršila kontrola rada kulturnih ustanova koje umesto korisnika njihovih primarnih usluga zaposedaju moleri, onda bi se istinitim mogao pokazati grafit „Džabe ste krečili”
Postalo je uobičajeno da kulturne ustanove u našim gradovima u vreme kada treba da obavljaju svoju primarnu funkciju i realizuju predviđene programe popravljaju, dograđuju i pregrađuju fasade, farbaju spoljašnje zidove, kreče unutrašnje prostorije i otvaraju sezonu infrastrukturnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radova. Za razliku od drugih sredina u kojima se znaju pravila ponašanja, a znaju se ne zato što su zakonski utvrđena već zato što se doneti zakoni dosledno sprovode, u našim okolnostima se takva pravila pretpostavljaju, što ima za posledicu njihovu neobavezujuću primenu.
Ta neobaveznost i nepoštovanje zakona omogućava nesankcionisano samovoljno i neprimereno ponašanje, hirove pojedinaca koji bi tako da se iskažu i samopotvrde. Iako, dakle, postoje meseci u toku godine kada se, kao u drugim sredinama, obavljaju predviđeni pomenuti radovi, u nas se često čini drugačije i suprotno svakoj zdravoj logici i normalnoj pameti.
Činjenica je da su mnoga zdanja tih kulturnih ustanova nagrižena zubom vremena, da ih je potrebno održavati i popravljati, farbati, krečiti i čistiti. Međutim, postalo je uobičajeno da se takvi radovi obavljaju u pogrešno vreme. Pitanje je da li se to čini iz neznanja ili nekih drugih pobuda, ali čistiti u vreme kada to ne bi trebalo da predstavlja upozorenje da sa tom aktivnošću nisu čista posla.
Simptomatično je da se ti poslovi obavljaju po dolasku na dužnost novih rukovodilaca ili neposredno pre isteka njihovog mandata uslovljenog promenom vlasti. Ima li se u vidu činjenica da kadrovska politika u kulturnim ustanovama nije izuzetak od načina na koji se danas u Srbiji nesposobni i nestručni partijski kadrovici postavljaju za rukovodioce, postaje možda jasnija pozadina i uzrok neobičnih pojava u našem kulturnom životu. Primera je na pretek, mnogi su neverovatni, ali su istiniti.
Tako su proteklih dana čitaoci i korisnici niške narodne biblioteke „Stevan Sremac” uzalud dolazili u ovaj hram knjige jer su ih umesto bibliotekara na svojim radnim mestima čekali moleri. Odluka da se biblioteka kreči usred školske godine, kada je potreba za njenim radom najizraženija jer je učenici i studenti tada najviše i posećuju, više je nego neobična. Nekome bi izgledala čudna a možda i bizarna. Budući da pomenuta biblioteka ne radi mesec dana u vreme letnjih odmora, uobičajeno je da se ovakvi poslovi obavljaju u to vreme. Međutim, taj kriterijum normalnosti u našim uslovima nije primenjiv.
Kada u nekoj zakonski uređenoj sredini civilizovanog sveta pojedinac svojevoljno započne radove koji naruše postojeći radni ambijent, nadležni organi najpre takvog pojedinca šalju psihijatru. Ukoliko se utvrdi da je dotični normalan i mentalno zdrav, onda se protiv njega pokreće sudski spor zbog učinjenog prekršaja ili krivice. U ovim našim uslovima pitanje normalnosti je otvoreno i diskutabilno. Verovatno bi se i za postupak krečenja kulturne ustanove u vreme kada to ne bi trebalo raditi pronašle olakšavajuće okolnosti koje bi mogle postati i otežavajuće za onog ko se usudio da postavi pitanje problematičnog krečenja.
Pitanje je, međutim, važno zato što su ovakvi postupci postali uobičajeni i prećutno tolerisani. Iako svi primećuju da sa takvim ponašanjem nešto nije u redu, retko se ko usuđuje da to javno i kaže. Čini se da u odnosu prema tim fenomenima preovladava shvatanje sugerisano samom pojavom koja nas svojom neobičnošću dovodi u pitanje: da se poistovetimo sa njom i ponašajući se identično u ime svog i zajedničkog opstanka pomerimo granicu normalnosti ka zajedničkom ludilu.
Međutim, iza nasilnih promena teško je skriti njihov privid, a još teže činjenicu da se pod firmom dograđivanja, adaptiranja i krečenja zloupotrebljava trenutak položaja na vlasti. Ukoliko bi se savesno izvršila kontrola rada kulturnih ustanova koje umesto korisnika njihovih primarnih usluga zaposedaju moleri, onda bi se istinitim mogao pokazati grafit „Džabe ste krečili”.
Bojan Jovanović
[objavljeno: 21/04/2008]
