Izvor: Danas, 22.Sep.2015, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Misa za Jugoslaviju

Beograd - Moglo bi se reći da je od svih do sada prikazanih predstava na ovogodišnjem Bitefu najveće interesovanje izazvala premijera komada "Kompleks Ristrić" Olivera Frljića. Za predstavu koja se na Frljiću svojstven način bavi likom i delom reditelja Ljubiše Ristića tokom obe večeri izvođenja tražila se karta više, a veliki broj ljudi ostao je ispred vrata ili sedeo na stepenicama Bitef teatra. Ipak, glumci su na kraju pozdravljeni mlakim aplauzom, a publika je ostala uglavnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << zbunjena.

"Kompleks Ristić", nastao u koprodukciji Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane, HNK iz Rijeke, Bitef teatra i MOT iz Skoplja, sastavljen je poput mozaika od scena koje podsećaju na rad Ristića i KPGT-a, ali i na raspad Jugoslavije.

Tokom sat vremena gotovo bez teksta, uz muziku, uglavnom čuvenih partizanskih pesama, nižu se asocijacije na kultne Ristićeve predstave - brutalne scene u kojima glumci jedni drugima izlučuju pljuvačku u usta, uriniraju na crtež Jugoslavije, crnih usta ili krvavih očiju kidišu jedni na druge, i na kraju umiru, kao i pomenuta država.

Prema Frljićevim rečima, pravi kreativni impuls za komad došao je iz filma Lazara Stojanovića "Plastični Isus", koji je u originalnom obliku sadržao i dokumentarni snimak Ristićevog venčanja. Ta scena, koja je, dok je film bio u bunkeru, nestala, takođe je postala deo predstave, zapravo njeno finale.

"To brisanje je kasnije komplementirano brisanjem ovog autora iz kolektivne memorije, nekom vrstom neformalne lustracije kojoj je kumovao njegov politički angažman u partiji Mire Marković. Na sjecištu ta dva brisanja, dva različita tipa zaborava, nastajala je predstava Kompleks Ristić", izjavio je Frljić.Ristić je "izbrisan" iz naše pozorišne istorije, a bio je izuzetno značajan za teatar u celoj bivšoj Jugoslaviji, ali i raspad države, svojim učešćem u predsedništvu JUL-a. Prema Frljićevim rečima, predstava bi mogla da nosi naslov i "Misa za Jugoslaviju", kao aluzija na Ristićevu čuvenu predstavu u SMG-u "Misa u A-molu", nastalu po tekstu "Grobnica za Borisa Davidoviča" Danila Kiša.

"Cela naša predstava je gusta mreža citata i parafraza, ali hteli smo da može da je gleda i neko ko ne zna ništa o Ristiću i KPGT-u, koji se mogu posmatrati i kao metafora za eks-ju, ideje levice i njihovu propast. Nismo išli na dokumentarni teatar, već smo koristeći motive iz predstava Ristića, kao i reditelja pod njegovim uticajem - otvarali različita asocijativna polja", objasnio je Frljić u razgovoru s publikom nakon predstave.  Za ovu predstavu, istakao je on, imali su ozbiljan dramaturško-istraživački tim iz Beograda, Ljubljane i Zagreba, a njen žanr mogao bi da se odredi kao socijalni nadrealizam. Istraživanje obavljeno za ovu predstavu biće objavljeno u posebnoj publikaciji.

"Ne želim nikoga da amnestiram, ali ni ne osuđujem. Ristić je bio jedan od najznačajnijih reditelja, a onda je zaboravljen zbog politike. Ne vidim zašto ne bi mogle da se odvoje te dve stvari", izjavio je Frljić, koji smatra da je nagrada za životno delo na Sterijinom pozorju u Novom Sadu pokušaj rehabilitacije Ristića, zapravo njegova instrumentalizacija.

Nastavak na Danas...