Izvor: Blic, 02.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miljenik Betovena i Getea
Miljenik Betovena i Getea
Nemački muzički eksperti pronašli su najstarije poznate rukopise Johana Sebastijana Baha, čuvenog kompozitora (1685-1750), javlja AP a prenosi Beta.
To su Bahovi prepisi partitura za orgulje Ditriha Buksteudea i Johana Adama Rajnkena koje je kompozitor napisao oko 1700-te. Istraživači su dokumenta pronašli u arhivu biblioteke vojvotkinje Ane Amalije u Vajmaru u kojoj je prošle godine otkrivena nepoznata Bahova kompozicija. Rukopisi pružaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << informacije o Bahovom ranom razvoju. Prepisi su od danas izloženi u biblioteci u Vajmaru, a od 21. septembra biće eksponati u Bahovom arhivu u Lajpcigu.
Rođen je 1685. u Esenu u porodici u kojoj je bilo mnogo muzičara, sa devet godina je ostao siroče, a kao darovito dete muziku je učio kod velikih majstora. Kod Baha se rano javlja naklonost ka prepisivanju dela kompozitora. Tako je stekao izvanrednu tehniku pisanja. Pored violine učio je i orgulje. Postao je 1703. godine najpre violinist u Vajmaru, a zatim 1723. godine kantor u crkvi Sv. Tome u Lajpcigu. Iz dva braka imao je dvadesetoro dece od kojih je devetoro preživelo. Potkraj života je oslepeo.
Slovi za jednog od najvećih muzičkih stvaralaca svih vremena, najizrazitijeg predstavnika baroka i majstora instrumentalne polifonije. Bio je veoma plodan stvaralac. Ukupan Bahov opus nije sačuvan, a neka od njegovih dela su šest brandenburških koncerata, dva koncerta za violinu i orkestar, sedam klavirskih koncerata... Za orgulje je napisao šest sonata, 140 koralnih preludijuma, 17 velikih preludijuma i fuga, pet tokata i fuga... Njegova poznata vokalno instrumentalna dela su 'Misa u h-molu', 'Pasija po Mateju' i 'Pasija po Jovanu', 'Božićni oratorijum'...
Poznato je da se Betoven oduševljavao njegovim delima a čuvena je Geteova izjava: 'Kad slušam izvođenje Bahove muzike, tada je čitavo moje biće potreseno i čini mi se kao da mi ne trebaju uši, oči, ni ostala čula.'
T. Nježić
