Izvor: Politika, 11.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magija pokretnih slika
Niš - Gost prve međunarodne dečje kolonije crtanog filma u Nišu, pored nekoliko značajnih imena iz sveta animacije je i Sajoko Kinošita, predsednica Međunarodne organizacije animatora ASIFA i stalni član Borda ASIFA, direktorka festivala crtanog filma u Hirošimi. Davne 1966. godine diplomirala je na Odseku za vajarstvo na ženskom koledžu za lepe umetnosti. Osmislila je i režirala animaciju, likove i svetlo za mnoge TV programe. Sa suprugom Remzom Kinošitom realizovala je mnoge >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nagrađene animirane filmove, među kojima i "Made in Japan" (nagrada na Njujorškom festivalu 1972. godine), "Japonese" 1977, "Vica don" 1978, "Kumagaya" 1993, "Made in Okinava" 2004. godine...
Kakva je to organizacija ASIFA i koga okuplja?
- Osnovana je 1959. godine i ima više od 4500 članova. Imamo ogranke u trideset jednoj zemlji, a uskoro će ih biti više od trideset i pet. Ima i puno zemalja koje nisu formalni članovi, ali su u našoj asocijaciji.
Vi ste i na čelu Festivala u Hirošimi...
- To je festival animacije koji, pored crtanih formi, obuhvata i druge vidove komunikacije. Tokom prošlog festivala, u takmičarskom delu okupili smo 1800 animiranih filmova iz celog sveta.
Animiranim filmom bavite se četrdeset godina, radite zajedno sa suprugom Remzom Kinošitom. Bilo bi zanimljivo da uporedite kako se radilo nekada i sada, kada su došla nova sredstva, kao što je kompjuter.
- Kada smo napravili nezavisan animirani film "Made in Japan", dobili smo Gran pri na festivalu u Njujorku. Mislili smo da možemo da nastavimo umetnost animacije ali, u našoj zemlji, to nije bilo tako popularno pa smo rešili da razvijamo celo polje animacije, a ne samo da se bavimo crtanjem. I, zato smo 1975. godine osnovali festival animacije u Hirošimi.
Počeli ste da crtate olovkom, sada postoje i kompjuteri...
- Kompjuter je kao i olovka ili vodene boje, samo jedno od oruđa animacije. I naša zemlja je počela da koristi kompjuter u animaciji. Ne smatram da je on toliko divan. Ako mislim da je bolje da koristim vodene boje, koristiću njih, ako mislim da je bolja olovka, koristiću olovku, a kada mislim da je bolji kompjuter, crtaću na kompjuteru. Trenutno kombinujem olovku i kompjuter.
Bugarski umetnik Penčo Kunčev smatra da neko treba da bude dovoljno lud da bi se bavio crtanim filmom!
- Naravno da smo pomalo ludi. Mi slikamo mnogo, uradimo mnogo dela, na hiljade slika. Animacija je samo jedno oruđe, mi dajemo život našim junacima.
Šta animirani film znači u nacionalnoj kulturi jedne zemlje?
- Sada ima mnogo animiranih filmova. I TV stanice uvode mnogo japanskih i američkih crtanih filmova. Deca odrastaju gledajući te animacije, i deca treba da se uče svojoj originalnoj nacionalnoj kulturi. Mislim da se situacija polako poboljšava i kod vas, u Srbiji. Videla sam da deca ovde vole animaciju, vole da prave crtane filmove.
Da li je animacija teška umetnost?
- Jeste, ali je sada mnogo lakše nego ranije, zato što možemo da koristimo kompjuter. Ranije je bilo mnogo teže, jer nam je bila potrebna laboratorija, alat, folije.
A da li je to skupa umetnost?
- Uz upotrebu kompjutera nije toliko skupa.
Kakvu paralelu biste napravili između igranog i crtanog filma?
- Za filmove su potrebni glumci. Kada radimo animirane filmove, pravimo svoje ličnosti i svoje glumce. Animacija nije samo za decu. Mnogo je animiranih filmova za odrasle. Kada snimate film, postoji vremenska linija koju morate da pratite, a u animaciji u kratkoj formi možemo da pošaljemo snažnu poruku.
[objavljeno: ]
