Izvor: Blic, 31.Mar.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kaleidoskop
Milena Marjanović
Mario Điković je neodstupni pionir čišćenja imaginacije od bilo kojih predubeđenja. Kao poeta koji ređa reči da bismo u njihovom čitanju pronašli zvuk ili melodiju. Neobuzdanog temperamenta, Mario svoje simbole hvata iz nesvesnog.
Njegove forme, kao što su krug, zvezda, trolist, trešnje, sunce, glave, usne... ima tu i istočnjačkog ornamenta, upućuju i na Miroa i Klea, ali dok je kod njih slika organizovana racionalno, Mario nastoji da ukine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << racionalni pristup rešenju prostora. Prostor je na Mariovim slikama sasvim ispunjen, nema nigde praznog hoda. On uspeva da ono što mnogi slikari nisu (hteli ili mogli) da se otrgne prisili razuma i slikanje prepusti slučaju, ali tako da je svaki „incident” na njegovoj slici najiskreniji mogući iz ličnog naboja.
Slikanje koje potiče iz slučajnosti nije novo u istoriji umetnosti, ali se danas retko viđa. Slikari su sve više pragmatični, a sve manje spontani.
Osvajač prostora Mario gledaočevu pažnju naprosto grabi. Iako naslovima slika koliko toliko hoće da ograniči „bekstvo misli”, napominje Bratislav Ljubišić u katalogu. Obilje situacija načinjenih od biomorfnih, zoomorfnih i antropomorfnih formi i ekspresivnost boje gledaoca prosto vuku da, dok posmatra jednu sliku, spontano svoje oko pomera ka drugoj, upadajući u lavirint u kome se lako gubi. Tako Mario rasipa njegovu koncentraciju ne dajući mu da predahne i sabere svoje utiske.
Ono što čini svojim slikama, čini i celoj izložbi. Baš kao što je svoja platna popunio do svakog milimetra, tako je i galeriju popunio svojim platnima. Ne samo što su Mariova slike kaleidoskop krikova i snova nego je to i galerija.
To je Mario. I kao takav je prepoznatljiv u mnoštvu. Razbarušen, veseo, neuhvatljiv, vredan kao mrav.
Milena.Marjanovic@gmail.com
.jpg)
