Izvor: B92, 10.Jul.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju: Džulijet Luis
Džulijet Luis (Juliette Lewis) poslednjih pet godina je posvećena muzici. Glumu je skoro zaboravila. Muzika je, kako kaže, čini kompletnom osobom. U intervjuu koji je dala Radiju B92, govori o muzici, životu ali i o svojoj ličnosti.
Na tvojoj "Myspace" stranici stoji da krećeš na evropsku turneju uskoro, da li voliš kada si na turneji i šta konkretno očekuješ od predstojeće?
Obožavam turneje, a posebno kada imamo pauzu, na turneji smo sa ovom pločom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od septembra 2006. godine i sada smo imali lep i dugačak "brejk", pa je bend uzbuđen što ćemo ponovo svirati pred ljudima. Očekujem neke ubistvene setove, žive svirke i upoznavanje neverovatnih ljudi. Čula sam da je Srbija mnogo lepa, posebno grad u kome se održava festival, imam prijatelja koji je svirao tu. Imamo par novih pesama, koje volimo da isprobavamo uživo, pa ćemo to i učiniti!
Da li mozeš da se setiš jednog grada gde je svirka bila toliko dobra da ćeš je pamtiti celoga života?
Imamo mnogo takvih iskustava. Bili smo u Izraelu, Jerusalimu. Mislila sam" evo me u Jerusalimu, veoma značajnom istorijskom mestu, a moj mali rok `n` rol san me je doveo ovde a ne film.
Svirali smo pred trideset hiljada ljudi u Brazilu, na velikom festivalu, sa "Killersima" i Bjork. Onda u Engleskoj, tamo smo i počeli" imali smo zanimljivu grupu fanova "Julliette and The Licks". Od tada, kad god nastupamo u Engleskoj, imamo osećaj da dolazimo kući. Svirali smo na Islandu, u Holandiji i na još mnogo mesta.
Nadam se da će Srbija da dospe u sam vrh te lestvice omiljenih svirki koje ćemo pamtiti.
Bila si, i sada si, zaista uspešna glumica. Šta te je nateralo da napraviš bend i kreneš da praviš svoju muziku?
Volim kada me ljudi to pitaju, zato što kažu" "Šta se desilo? Zašto si to uradila?” Postoji jedan jednostavan odgovor" zato što sam morala!
Morala sam! Imala sam tu prejaku želju da pravim muziku i da sviram uživo, a to nisam radila jako dugo i to nije delovalo dobro na mene. Filmovi su dobri za mene, volim drame, ali to nije jedina stvar koja hrani moje srce. Ono je napravljeno od muzike, drame i živih svirki, i sada imam osećaj da radim sve što treba da radim i za šta sam stvorena.
Jednostavniji odgovor je da sam htela da pravim muziku kroz iskustvo sa bendom i živom svirkom. Ne kao producent koji bi radio u studiju i jurio savršenstvo. Moja muzika je još uvek sirova, animalna i dalje je u fazi oblikovanja, postaje bolja - učim i napredujem kao tekstopisac. Poznati smo po živim svirkama a to mi je bio glavni cilj. Znala sam da će biti mnogo prepreka i osuda i pomislila sam - ne mozeš osporiti osećaj i energiju koju dajemo u tim svirkama, i pokušavam da budem iskrena u obe umetničke forme.
Znaš kako bendovi uvek kažu da im je bilo jako teško na početku, da li je bilo teško i za "Juliette and the Licks"?
Da li se šališ? Da, bilo je mnogo teško! Zato što si švorc i teško ti je da zaradiš za život, a sada pet godina kasnije svi živimo od muzike. Tu nisam samo ja već još četiri osobe koje plaćaju račune, imaju žene, izvode devojke" i to je jako veliki pritisak za mene. Nisam htela da uspem samo za sebe već i za svoj bend. Volim svakoga ko krene da svira sa nama i da nam svoju kreativnu energiju i želim da te osobe budu uspešne kao umetnici. Pritisak je velik. Kad god počinješ nešto novo ne znaš da li ćeš uspeti, da li imaš još uvek budućnost u tome. Dok to ne saznaš moraš se posvetiti, i ako to ne učiniš nećeš nikada znati koliko je dobro moglo da bude.
U čemu najviše uživaš - kada praviš album i promovišeš ga, ili kada sviraš koncerte sa bendom?
Učim proces pravljenja ploče i naučiću da ga volim još više. To je vrlo tehnički medijum i moraš naučiti da prenosiš određene emocije - sonično. Pa, ako želim nešto svetlo zbog čega ću se osetiti kao da lebdim treba da se okrenem sintisajzeru ili klavijaturama. Treba pronaći pravi zvuk, i to postaje zadovoljstvo.
Novu ploču ćemo izdati uskoro, ali ništa ne može da nadmaši odličan šou uživo zbog svih tih ljudi koji donesu moćnu energiju i reše jednačinu koja je veća i moćnija od mene - najlepša i dolazi baš od ljudi. Publiku "Liksa" čine najraznovrsniji ljudi, hardkor, gej, strejt, stari i mladi" svi dođu zajedno da zapečate ovu silu rok `n` rola. To je moje veliko zadovoljstvo, ali i pisanje pesama koje je slično osećaju kao kada se zaljubljuješ!
Sasvim je očigledno da uživaš u procesu pravljenja i prezentovanja svoje muzike, ali to ne znači da odustaješ od glume, zar ne?
Ne, znam da se ljudi ljute na mene, i žele da znaju kada ću snimiti novi film. Imam dobre vesti, nisam snimila film tri godine zato što sam se koncentrisala na muziku, a sada ću ga snimiti. U pitanju je rediteljski debi Dru Barimor. Snimanje počinje posle turneje i iskreno sam uzbuđena zbog toga.
Koga si slušala kada si bila mlađa? Ko je uticao na tebe najviše tada i šta voliš da čuješ od muzike sada?
Menjam se stalno, nisam jedna od onih koji su verni samo jednom žanru. Kada sam prestala da se drogiram, imala sam 22 godine, tek tada je muzika postala jako važna za mene. Više nego ikada. Slušala sam Nila Janga, Boba Dilana i Bouvija. Sada slušam sve od Nine Simon, Ket Pauer , "Joan As A Police Woman". One su sve savršene pevačice i autorke uopšte, ali slušam i klasičan rok - "Creedence Clearwater" i "Queens of The Stone Age".
"Juliette and the Licks" imaju vrlo prepoznatljiv stajling, da li se sama baviš time ili je neko drugi zadužen za izgled benda?
Ne, upoznajem razne ljude na putovanjima i verovatno mi treba stilista. Malo je smešno to u vezi sa mojom odećom. Nosim odeću koja mi savršeno pristaje i prija zato što se krećem mnogo. Nikada ne mogu da nosim nakit ili visoke štikle. Inspirisana sam cirkusom i rvačima i nadam se da ću postati još kreativnija sa izgledom. Nekada volim da nabacim mnogo boja, a nekada nosim sve crno, tako da nemam stilistu i, da - treba mi pomoć.
Ploča "Four on the Floor” je izdata pre skoro dve godine. Kada možemo očekivati nove pesme i da li će one biti drugačije u odnosu na dosadašnje?
Apsolutno! Biće različite. Sada sam u fazi rasta i iskazivanja osećanja. "Four on the Floor” je ponajviše rok ploča i moram da završim sve što sam htela time reći. Ja volim rok`n`rol, ali želim da to kombinujem sa elementima bisokopa i kabarea. Pesme koji mi daju da pokažem različite boje, dramatične, mračne i zabavne stvari. Sledeće godine izdaćemo novu ploču, napravićemo je ove godine i izdati sledeće. Nadam se na početku godine.
