Izvor: B92, 25.Apr.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju: Anja Suša
Posvetimo više pažnje deci i mladima
Ansambl Malog pozorišta Duško Radović uskoro bi trebalo da se preseli u bioskop Jugoslaviju, a renoviranje samog pozorišta trebalo bi da krene početkom sledeće godine.
„Tender za izbor izvođača radova na bioskopu Jugoslavija koji je neophodno srediti da bi se mi iseli iz pozorišta je u toku, i ako bude sve uspešno okončano, mi bismo trebali preći u bioskop Jugoslaviju tokom jeseni, a rekonstrukcija pozorišta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Duško Radović trajaće oko dve sezone" kaže Anja Suša, direktorka Malog pozorišta Duško Radović.
Kako protiče tekuća sezona u vašem pozorištu?
U našem pozorištu uvek se nešto dešava. Pored novih pozorišnih komada, imamo i različite modalitete komunikacije sa našom publikom. Novina koju smo uveli pre nekoliko sezona su razgovori sa decom i mladima posle pozorišne predstave. Bavimo se raznim humanitarnim projektima pokušavajući da u pozorišnu zgradu dovedemo decu koja u nekim uobičajenim okolnostima nikad ne bi uspela da budu publika dečijeg pozorišta. Jedan od bitnih projekata sa kojim smo krenuli pre godinu dana je „Pozorište solidarnosti". Tada smo tokom deset dana poklanjali predstave svim marginalizovanim grupama dece u našem društvu. Nažalost, naša ideja da to postane godišnja praksa nije uspela da naiđe na stabilno finansiranje. Tako smo ove godine samo sporadično organizovali predstave kada nam prilike dopuste, a ne u formi festivala kao što je to bilo prošle godine.Trudićemo se da to sledeće godine ispravimo.
Kakav repertoar neguje Malo pozorište Duško Radović?
Naš repertoar je raznovrstan i namenjen je za različite uzraste publike. Otvoren za različite jezike i različite estetike. Tenutno radimo na dve predstave. Jedna je „Stepa" u adaptaciji i režiji Bojana Milosavljevića po noveli Čehova, a druga je autorski projekat Dalije Aćin i Maje Pelević. To je ustvari plesna predstava za decu od 4 do 6 godina. Pokušavamo da uvedemo diskurs plesnog pozorišta koji je veoma specifičan i značajan. Veliki deo savremenog pozorišta je posvećen savremenom plesu i to pokušavamo da implementiramo u pozorište za decu i mlade.
Kakva je posećenost predstava od strane publike?
Naše predstave su vrlo posećene tokom nedelje kako za organizovane dolaske publike: škola, vrtića, tako i od strane pojedinačne publike. Moram priznati da sam jako zadovoljna sa posećenošću naših predstava, jer pola naše publike ne zna da li i dalje radimo u ovoj zgradi zbog rekonstrukcije. Uprkos svemu tome gledaoci i dalje dolaze u velikom broju.
Na kakve probleme nailazi pozorište Duško Radović?
Naše pozorište nema problem finansiranja, čak smo ove godine bili u suficitu što se tiče prodaje karata premda se to ne očekuje od ovakve kulturne ustanove. Generalno imamo problem sa nipodoštavanjem dečje kulture, a samim tim i pozorišta za decu i mlade koje se smatra drugorazrednim pozorištem u odnosu na neka veća pozorišta. Sve ozbiljne zemlje na Zapadu drže do dečije kulture i do pozorišta za decu i mlade. To je temelj za formiranje ozbiljnog građanskog društva kojem i mi težimo. Deca su deo društva kod nas veoma osetljiva i populacija koje ne dobija onu vrstu pažnje koju bi trebala da dobiju u ova teška i traumatična vremena. Koliko god možemo iz postojećih mogućnosti mi pokušavamo da komuniciramo sa decom i mladima, jer je to i na kraju naša obaveza.
Da li publika ima uticaj na vaš repertoar?
Predstave ne nastaju samo sa naše strane, već upravo dolazi i od strane naše publike. Zbog toga je važna i naša direktna komunikacija sa publikom posle predstave. Razgovaramo, pitamo šta ih zanima, šta bi želeli da pogledaju. U pitanju je jedan proces za koji je potrebno vreme, ali mislim da on daje dobre rezultate.
Koliko vaše predstave gostuju u inostranstvu?
Imamo razvijenu međunarodnu saradnju sa pozorištima u Evropi. Često u našem pozorištu dolaze gostujuće predstave iz Evrope. Puno putujemo, putujemo na razna mesta. Osim Evrope koju smo celu obilšli, naše predstave su gostovale u Iranu, a tokom leta idemo na turneju u Japan.
Kako motivisati kompanije da ulažu u dečje pozorište?
Mislim da bi to trebalo zakonski regulisati da se ljudi motivišu da ulažu u kulturu bilo tako da im se odbija pri plaćanju poreza. Tek je nedavno krenula takva mogućnost. Ali vi ne sme te zaboraviti da se mi nalazimo u prvobitnoj akumulaciji kapitala gde taj nivo društvene svesti pojedinaca da ulažete u kulturu nije dovoljno velik. Mi se još nalazimo u grabež situaciji.
Kako pomoći mladima?
Ja sam se strašno zabrinula. Pre mesec dana je objavljeno istraživanje o mladima na temu odlaska u pozorište, muzeje. Recimo da oko 47 odsto, ako se ne varam, njih nikada nije otišlo u pozorište. Danas sam čula podatak da pola miliona stanovnika nije pročitalo knjigu. To je stvarno depresivno, a pogotovo sa stanovištva moje profesije. Vi shvatate da ljudi kojima se obraćate, ne mere se u procentima već u promilima. Ali, opet sa druge strane ja ne mogu prosto da budem pod trajnim uticajem tih informacija. Pošto se bavim tim čime se bavim, mislim da je moj zadatak da doprinesem da se takva slika promeni i upravo time što se obraćamo deci i što vršimo određenu vrstu kulturološkog uticaja na njih možemo da pomognemo da se ovakve tendencije promene na bolje. Da se naš odnos prema kulturi promeni. Da se povećaju intelektualni apetiti. Sada se počinje. Ako neko nije pročitao ni jednu knjigu do 18 godine - teško da možete ga naterati da to učini sa 25 godina. U ranom detinjstvu i mladosti se stvara ta vrsta navike, da idete u pozorište, muzeje, slušate dobru muziku... Upravo je to ono zbog čega tvrdim da je posao koji mi obavljamo vrlo, vrlo značajan i da bi na njega trebalo obratiti više pažnje.
