Izvor: Blic, 14.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Festivalijum
Festivalijum
Geto u kome se srpski rokenrol i sve što ima veze s njim nalazi podseća na grotlo vulkana koje neprestano ključa, ali vrlo retko, u moćnim, mada suštinski bezopasnim, mlazevima izbija na površinu daje – da nastavimo sa geološkom analogijom – nadu da će neminovna erupcija, što se duže odlaže, biti spektakularnija. Istovremeno, ono što nema nikakve veze s rokenrolom, a često ni sa bilo čim drugim, groteskni surogat zahvaljujući površnosti masovne publike >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i potpunoj neodgovornosti medija promovisan u 'pravu stvar' iako joj nije ni nalik, blatnjavim čizmama od sedam milja ponosno i samouvereno grabi napred. Poslednji ovogodišnji vikend pred Sv. Nikolu sadrži potencijal kakav odavno nije bio tako napeto koncentrisan u svega tri dana: od 15. do 17. decembra, ne računajući druge srodne događaje, biće održana čak dva izrazito relevantna festivala kojima se upotrebljivost rokenrola ovde i sada podiže za najmanje jedan važan stepen.
Dok u SKC-u bude trajao Jelen pivo live festival, na kome će nastupiti većina (dvadesetak) najznačajnijih, i/ili najperspektivnijih savremenih bendova Srbije, od Supernauta i Popechitelja do Partibrejkersa i Disciplin A Kitschme, u prostoru Doma omladine, uz organizacionu saradnju Popboksa i Popdepressiona biće, u okviru festivala Rock dokument, prikazano sedam dokumentarnih filmova, čija nit se proteže od Slovenije ('Dolgcajt') do Kosova ('Film Shuffle: Politics, Bullshit, Rock’n’Roll'). Slučajno ili ne, sredina ovog decembra predstavljaće putokaz za mnoga dalja dešavanja – naravno, ukoliko reakcija bude odgovarala neosporno visokoj vrednosti ponude. Čak se, zahvaljujući veoma praktičnoj činjenici da projekcije počinju u 18 i 20 sati, može stići na oba događaja.
Nezrele i one ludorije
Nil Labjut 'Neke devojke', režija Gorčin Stojanović, produkcija Beogradsko dramsko pozorište
Nastojeći da napiše hroniku 'seksualnih ludorija' jednog mladića, odnosno istoriju odrastanja jednog muškarca, Nil Labjut je pozvao u pomoć četiri žene. Pri tom, jedino onoga o kome je reč ostavlja bez imana, podvlačeći opšti princip muške nesnađenosti i trajne nezrelosti. Sama priča o nezrelosti, naime, zasnovana je na jednom u osnovi takođe nezrelom potezu glavnog junaka: on, naime, odlučuje da pre venčanja poseti svoje bivše devojke i pokuša da ispravi greške iz prošlosti. Ispostaviće se, međutim, da je ne samo ponovo zabrljao već je i ono što mu je bilo oprošteno izvučeno u prvi plan, ali i da je povod za akciju nešo sasvim drugo.
'Neke devojke', neka je vrsta pseudoeseja koji otvara niz, kolokvijalno govoreći, bezbrojnih mogućnosti interpretacaje, koju je petoro glumaca zagrabilo na pravi način. Gordan Kičić je u ulozi Muškaraca opšteg tipa bio sasvim ubedljiv i konkretan. Verovali smo mu i kad debelo laže kao Muškarac, ali i kad iskreno, mada samo za trenutak, pati kao Muškarac. Što se tiče uloga onih bez kojih ništa ne biva, četiri žene, reč je o paleti ne samo ženskih likova već pre svega kreacija. Ljubinka Klarić tako uspešno brani žensku potrebu za princem, čak i kada se na tom putu udruženo, ispreče deca i godine. Nataša Marković vešto senči razliku između izgleda i unutrašnjeg stanja fatalne žene sa običnim potrebama. Tamara Vučković brani pravo na osvetu žene čak i kada je sama pre toga varala muža, dok Sonja Kolačarić u svojoj igri istražuje razliku između ljubavi i mržnje.
Ono što najnoviju predstavu BDP čini zanimljivom, jeste lakoća i neposrednost izraza na kojoj reditelj Gorčin Stojanović insistira u svakom od tri segmenta kojima se bavio: režijom, scenografijom i izborom muzike.
S obzirom na to da je u sve četiri kombinacije ovog komada krivac Muškarac, kao posebno zanimljivo izdvaja se Stojanovićevo nastojanje da uzvrati udarac: u svim promena, naime, preostale tri glumice imaju zadatak da pospreme hotelsku sobu u kojoj On, Muškarac, tajno snima razgovore u kojem ga one naizmenično razapinju na stub srama.
|
