Izvor: Politika, 18.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Faraonova utopija
Kao što je poznato, istorija ume često da bude nemilosrdna prema vladarima koji su radikalno menjali svet, a milosrdna prema nekim mnogo manje značajnim ličnostima koje, svojim delovanjem, nisu ostavile velikog traga. Zanimljivo je da se priča koja sledi dogodila u starom Egiptu, pre skoro tri i po hiljade godina. Ovih dana objavljeno je da je mumija mladog faraona Tutankamona, koja je otkrivena 1922. godine kojoj se svet divio, uz sve one tone zlata nađene u njegovoj nedirnutoj grobnici, zasad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedinoj takvoj od svih egipatskih faraona – posebno zaštićena da se ne bi raspala zbog prisustva mnogobrojnih posetilaca.
Naime, "zlatni dečko", kako je odmila Tutankamon nazvan, izazivao je najveću pažnju posetilaca u Dolini kraljeva da se hitno moralo nešto preduzeti. Zlato koje je, kad je pronađeno, zadivilo ekipu Haurda Kartera, a danas još više zadivljuje svet, na bezbednom je mestu u Egipatskom nacionalnom muzeju u Kairu, ali u njegovoj su se grobnici sve više skupljale bakterije novih posetilaca, koje su mogle da ga unište. Baš kao što su bakterije, kad je grobnica otkrivena, usmrtile celu ekipu istraživača.
Tutankamon je živeo u jednom od najdramatičnijih vremena u staroegipatskoj istoriji. Njegov tast, po mnogima možda i otac, sin jedne od konkubina, upravo je bio ubijen zbog svojih verskih i društvenih reformi. U životu je ostala njegova lepa žena, čuvena Nefertiti, a njen genijalni i ružni suprug sahranjen je tako da se dugo nije znalo ni za njegovu grobnicu. Čak je sasvim izbrisan iz egipatske istorije. Njegovo postojanje slučajno je otkriveno u ovom veku, iako on spada među najznačajnije egipatske faraone.
Sve je počelo iznenada kad se mladi faraon Amenofis Četvrti
popeo na presto posle smrti svog oca Amenofisa Trećeg. Egiptolozi se još spore šta se dogodilo u glavi mladog faraona kad je doneo dalekosežnu odluku, ne samo za ono vreme, već mereno i današnjim aršinima. Bila je to prava revolucija.
Zgranut lažima i raznim drugim nepodopštinama tebanskih sveštenika koji su, zapravo, imali svu vlast u zemlji, odlučio se na radikalan korak. Oduzeo im je svu vlast, privilegije i ogromna imanja koja je podelio siromašnim seljacima. Nije se na tome zaustavio. Uveo je u egipatsku religiju novog Boga Atona, što u prevodu znači "Sunčev disk", umesto do tada neprikosnovenog Amona koji je stolovao u Tebi. Potom je promenio i glavni grad svog ogromnog carstva, i za sebe i svoju lepoticu izgradio potpuno novi grad na zapadnoj obali Nila. I to je bila neviđena jeres.
Na osnovu arhitektonskih rekonstrukcija da se zaključiti da je grad bio velelepan. Faraon se, za razliku od svojih prethodnika, svako jutro njim slobodno šetao sa Nefertiti i svojim kćerima, pošto zvaničnog muškog naslednika nije imao. Zbog toga pojava Tutankamona na prestolu i njegovo poreklo izazivaju tolike nedoumice.
Otišao je još dalje. Promenio je čak i svoje ime u Ehnaton, što znači "Aton to želi", i sve njegove kćeri imale su u imenu reč Aton. Toliko je obožavao svog sunčanog Boga da se na mnogim freskama vidi carska porodica obasjana blagotvornim zracima. Bio je to jedini Bog kome se klanjao i zahvaljivao. Zato bismo s pravom mogli reći da je bio prvi monoteista i utopista u svetskoj istoriji, ali i prvi pobunjenik protiv ustaljenog reda i poretka, i to u starom Egiptu gde je sve milenijumima bilo ustaljeno i statično, zahvaljujući čemu je toliko bio dugovečan.
U prvo vreme svi su bili zadovoljni (sem, naravno, tebanskih sveštenika) i sve je cvetalo, naročito umetnost. Prvi put, umetnicima je bilo dozvoljeno da faraona i sve drugo slikaju onako kako vide, zahvaljujući čemu su sačuvane freske na kojima se vidi ružni faraon, s gotovo ženskim grudima, ružnom glavom, i još ružnijim telom.
Danas bi rekli: "Nije sve u lepoti!" Ehnatonov primer to, očito, pokazuje pre nego što smo došli do ove izreke. Napisao je jednu od najlepših oda, ne samo u egipatskoj književnosti, koja je ušla u sve udžbenike literature i koja je, po nekima, kasnije uticala na judejsku literaturu.
Ali, jeres ne prihvataju ni današnja, demokratski daleko razvijenija društva. Jeretik je sumnjiv i kad ništa ne uradi, što je najbolje pokazala inkvizicija. Naravno da je i Ehnaton bio ne samo sumnjiv već i prokažen. Nezadovoljni tebanski sveštenici čekali su svoj trenutak za osvetu. Ne zna se šta se, zapravo, dogodilo, ali bili su nezadovoljni i oni kojima je dao zemlju i društvena prava. Usledila je osveta, u pravom "staljinističkom" maniru (Staljin je sa poznatih fotografija izbacivao one koje je prethodno ubio).
U opštem metežu koji je usledio posle Ehnatonovog ubistva, tebanski sveštenici su, verovatno, našli najbleđu ličnost plemenitog roda i ustoličili je na mesto faraona. Naravno da je prethodno promenio ime i sve ostale insignije – nije se više zvao Tutankaton, već Tutankamon. Mlad i nesposoban bio je igračka u njihovim rukama, dok sve nije vraćeno onako kako je bilo, a Ehnatonova velelepna prestonica spaljena i sravnjena sa zemljom. Danas je to jedna velika ravnica; nikad se ne bi pomislilo kako se na tom mestu odigravao jedan od najznačajnijih događaja istorije. Neko bi rekao proba za Francusku revoluciju.
A Tutankamon? Priklonio se starim bogovima dok su carstvom, zapravo, vladali tebanski sveštenici, na čelu sa Amonom. Kad je mladi faraon obavio svoju misiju, i njega su ubili (postoji na mumiji vidljiv udarac nožem u rebro) i sahranili velelepnije nego mnoge druge faraone. Zlato koje je fasciniralo Egipćane i one koji su ga otkrili učinilo ga je do dan-danas značajnim. Tako je to u istoriji – svet se uvek više klanja "zlatnom teletu" nego pravim vrednostima.
[objavljeno: ]
