Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Jul.2012, 17:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Egzitov "bekstejdž"

NOVI SAD -

Na ovogodišnjem Egzitu angažovano je 1.500 volontera iz svih krajeva sveta, koji brinu da na festivalu i u Egzit kampu sve funkcioniše u najboljem mogućem redu.

Egzit festival je odavno stekao reputaciju najvećeg i najvažnijeg muzičkog događaja u jugoistočnoj Evropi.

Visokom ugledu te manifestacije značajan doprinos su dali upravo volonteri koji su angažovani na poslovima obezbeđenja, prevodilaca, medicinske pomoći, prodaje ulaznica, pića >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i drugim stvarima neophodnim za uspešno funkcionisanje tako velikog događaja.

Veliki deo poslova koje sada "pokrivaju" volonteri prethodnih godina je bio plaćen, a sada mladići i devojke koji rade veoma često nimalo lake poslove u vidu nadoknade imaju obezbeđen smeštaj u Egzit kampu, dva sendviča dnevno i tri flašice vode na dan.

"Mislim da bi trebalo da dobijemo neki dinar za posao koji radimo, ali unapred smo znali šta nam se nudi, to smo prihvatili i nema šta da se žalimo. Ma, super je, jer drugačije ne bih ni bio u mogućnosti da dođem na Egzit", rekao je Tanjugu volonter koji se predstavio kao Milan iz Zrenjanina.

Neizostavni pratioci tako velikih manifestacija su ulični prodavci, a ove ih godine, čini se, ima više nego ikada. Posebno atraktivna lokacija za prodavce je Petrovaradinski most, u narodu poznat kao "Duga", koji je svakodnevno od ranih popodnevnih, pa do jutarnjih sati okupiran prodavcima suvenira, rakije u epruveticama, cigareta, pića i drugih proizvoda.

Po bogatstvu ponude i načinu prezentacije i reklamiranja Egzit je postao sve sličniji manifestacijama koje se organizuju širom Srbije, a manje su urbanog karaktera od festival na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Mnogi od prodavaca tvrde da je poseta značajno manja nego prethodnih godina, što je, kako kažu, uz povećanu konkurenciju učinilo da zarada ne bude ni blizu planiranoj.

Oni koji nemaju razloga da se žale na promet su prodavci kuvanog i pečenog kukuruza, koji su raspoređeni na Tvrđavi i na bukvalno svim prilaznim putevima.

Kukuruz je jedini prehrambeni artikal koji je u ranim jutarnjim satima u dovoljnim količinama dostupan posetiocima Egzita, pa se prodaje "k' o alva" i to po ceni od 100 dinara po komadu.

Na "Dugi" su stacionirane i sve kategorije tapkaroša, od onih koji prodaju ili kupuju ulaznice do onih koji s makazicama čekaju da otkupe ili prodaju neku narukvicu.

Na tom mostu srešćete barem dvadesetak kostimiranih promoterki sa razonoraznim rakijama - od tradicionalne šljive do egzotične rakije sa koprivom.Sve vrste rakije prodaju se po ceni od 100 dinara za epruveticu.

Ono čega je evidentno značajno manje od prethodnih godina su prodavci roštilja kojih je na celoj Tvrđavi svega pet-šest i koji se listom žale na slab promet.

Štand koji je verovatno najposećeniji od svih i skoro stalno je prebukiran je prostor za masažu koji radi od devet ujutru do jedan sat posle ponoći. U njemu uvek rade po dva masera, a već u 11 sati svi termini su "rasprodati". Masaža je besplatna i traje 10 minuta, a za usluge masera jednako su zainteresovani i mladići i devojke.

Pored dobre masaže, posetioci tog štanda dobijaju i savete o zdravom načinu života, ishrani i fizičkoj aktivnosti.

Uslovi za rad novinara koji izveštavaju sa Egzit festival iz godine u godinu su sve lošiji. Izgleda da organizatori smatraju da je novinarima, kao u slučaju volontera, dovoljno samo obezbediti besplatan ulaz.

To se da zaključiti iz činjenice da u izuzetno prljavom i neuglednom improvizovanom pres centru postoji svega desetak stolica, oko kojih se svake večeri predstavnici sedme sile naprosto otimaju.

Vode nema nigde u blizini, a više nego neljubazno obezbeđenje strogo zabranjuje unošenje bilo kakvih napitaka, pa čak i flašica sa vodom. O nedostatku i kašnjenju informacija o programu ne treba ni trošiti reči.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...