Izvor: TvojPortal.com, 19.Maj.2011, 09:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đavolov dvojnik (The Devil’s Double)
Žanr: Akcija, biografija, drama
Režija: Li Tamahori (Lee Tamahori)
Uloge: Dominik Kuper (Dominic Cooper), Ludivajn Sanje (Ludivine Sagnier)
Film „Đavolov dvojnik“ nam donosi istinitu priču o Ljatifu Jahii (ako je moja transkripcija dobra, na engleskom se piše Latif Yahia, inače tumači ga Dominik Kuper) koji je prisiljen da postane dubler sadističkom sinu Sadama Huseina Udaju (koga naravno takođe u ovom filmu tumači Dominik Kuper). Bez obzira na to što oba lika >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << i Ljatifa i Udaja tumači isti glumac publika nema problema da identifikuje kada se o kome radi zbog ogromne razlike u karakteru glavnih likova koju odlično dočarava glavni glumac.
Ljatif je bio poručnik u iračkoj vojsci koji je neverovatno ličio na sina pokojnog iračkog diktatora Udaja Huseina. Kada je ovu njihovu sličnost otkrila Sadamova porodica Ljatif je pozvan i nateran da izvrši plastičnu operaciju kako bi postao Udajev dubler (dvojnik, kako već hoćete). Udaj je bio ozloglašeni sadista koji je koristio svoj položaj i moć kako bi silovao i ubijao širom Iraka. Ljatif je postavljen za njegovog dublera, kao neka vrsta telohranitelja, a ko bi inače smeo da odbije takav posao s obzirom da nije imao drugi izbor jer mu je porodica bila u opasnosti.
Ovde se može objektivno postaviti pitanje koliko je zaista ovaj film baziran na istinitoj priči. Pa zna se sigurno da je sam Sadam Husein imao svog dvojnika, ako ne i više njih (s ovim u vezi postoji jedna simpatična scena u filmu koja prikazuje iračkog diktatora kako sa svojim dvojnikom igra tenis), tako da je realna pretpostavka da je i njegov sin mogao da dobije jednog. S druge strane novine su svojevremeno pisale o sobama za silovanje u Sadamovom dvorcu, tako da je moguće da su ove aktivnosti bile delo njegovog sina Udaja. U filmu Udaj je prikazan kao konstantno pijan, skroz drogiran, parti boj lošeg temperamenta, mučitelj, silovatelj i ubica sa neograničenim fondovima na njegovom raspolaganju koga njegov otac, koji nikako nije odobravao ovakav njegov život, nikad nije uspeo da obuzda na pravi način, koji će rutinski sesti u svoj porše ili ferari, pokupiti 14.-godišnju devojčicu, zlostavljati je i ubiti, a zatim će njen leš ostaviti kraj puta. I dok režiser ovog filma Tamahori uspeva da prikaže Udajev karakter s jedne strane, dotle prilično podbacuje ne uspevajući da na pravi način prikaže šta se dešava zaista u umu njegovog dvojnika Ljatifa za sve to vreme. Koliko je realan deo kada Ljatif postane ljubavnik Udajeve devojke i da li nešto slično može da se sakrije od sina najmoćnijeg čoveka u državi kao i da li jedna takva romansa može da prođe bez posledica po glavnog junaka ovog filma takođe je diskutabilno.
Iako na prvi pogled tako deluje pozadina ovog filma nije političke prirode. Ako bi ovaj film upoređivali sa nekim drugim najsličnije poređenje bi moglo da se nađe sa filmom “Lice s ožiljkom” Brajana de Palme.
Đavolov dvojnikThe Devil’s Double
