Izvor: Blic, 12.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ankica Oprešnik
Izložba grafika "Od linearne do sintetičke forme"; katalog: Ana Jovanov; Grafički kolektiv Beograd
Ima umetnika kojima su boje note, a ima i takvih kojima su note linije.
Ankica Oprešnik (1919-2005) pripada dobroj staroj školi srpske grafike koja je počela da se uspinje sredinom prošlog veka. Rođena je u Vitezu kraj Travnika, slikarstvo je izučavala kod Mladena Josića u predratnom Beogradu, a potom na Akademiji, kod Tabakovića, Čelebonovića, Gvozdenovića >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Milunovića. Veštinu linoreza i drvoreza duguje prof. Mihailu S. Petrovu.
Od 1952. do 1974. Oprešnikova je redovno izlagala na smotrama Majske grafike i Grafike u boji, a skoro četiri decenije bila tesno vezana za Grafički kolektiv. Njeni ovog puta predstavljeni otisci svi su iz kolekcije galerije nastale tokom 60 godina rada. Njihovim izlaganjem Grafički kolektiv je zapravo počeo obeležavanje svog jubileja.
Autentični izraz, majstorstvo kakvo se danas retko sreće, i ekspresivni lirizam (kako je grafički opus okarakterisala Ana Jovanov koja je 2008. diplomirala na temu grafika Ankice Oprešnik), čine ovu izložbu beogradskim biserom.
Nikola Žigon
Izložba crteža "Shitting"; katalog: Marta Vukotić Lazar; New Moment Ideas Gallery Beograd
Uzeti za temu muvanje i zujanje, a za motiv muvu, zgodna je dosetka beogradskog slikara Nikole Žigona (1958). Dalje od toga, insekti su često privlačili umetnike. Muva je npr. "gost" na Holbajnovim portretima, do te mere realan da je naručilac svoga lika hteo rukom da je skloni! Žigon je, reklo bi se, jednim udarcem ubio dve muve. Odlučivši da crta baš muve, pokazao je da je njeno osetljivo građeno telo i te kako inspirativnih linija, i napravio odlične crteže. Drugo, asocijacije koje sugeriše, navode gledaoca da shvati srž opšteg stanja nestabilnosti (muvanje) i svesti (zujanje). Tako je Žigonova izložba "Shitting" dobila pečat vremena.
