Izvor: TvojPortal.com, 24.Maj.2011, 01:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
49. SUSRET APDV STARA PAZOVA
KAFIĆ NA KORIDORU 10.
SLOVAČKO POZORIŠTE „VLADIMIR HURBAN VALDIMIROV „(VHV) „A.P.Čehov“Krčma na glavnom drumu“;režija i total dizajn: Mirosalv Benka; premijera: 6.marta 2011. izvedena na Susretu: 23.maja 2011. Kako uporno izbegavaju da jave, i uopšte da se u to upuštaju naši centralni štampani i elektronski mediji, kao i uvek kad su u pitanju smotre u druga zbivanja u amaterskim pozorištima,
pravdajući se da im je dovoljno amterizma i u sosptvenoj kući, >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << na osnovu čega im i log na vizit kartama urednika njihovih kuturnih rubrika glasi : „I ja sam amater u neku ruku, ne razume se u svoju struku“, ovih noći se u Staroj Pazovi nešto toliko značajno dogodilio da smo, čim smo se upoznali sa važnošću tog događaja odmah isti zaboravili.
Grinfild pozorišna investicija-instalacija
Pa smo se tek sad prisetili, da se radi o grinfild invsticiji, to je jest inastalaciji, sa mešovitim rusko-srpskim kapitalom, tim najslađim pićem duševnim od kojeg su se pijanila, pijane se ,i pijaniće se pokoljenja glumaca i članova njihove poslovne pratnje. Koju su podigla dva ortaka, poslovna partnera na distanci, Miro Benka ,obavijač naših sceskih svitanja maglom sopstevene koreo i kolor produkcije u total dizajnu, i to na svim lokacija namenjenim u prostornom planu i strategiji razvoja odavde do večnosti za umnetničke zone tokom cele pozorišne sezone. Benka je manjinski , dok jer većinski vlsnik ( 51 od sto ) Anton Pavlovič Čeh ,koji je,iako Rus, morao promeniti državljanstvo pošto se posle početka primene bolonjske lektire Čehov izučava kao češki pisac, kao što mu i samo ime kaže, a Džek London kao englelski, jer da je američki, kao što se to smatralo pre nove kuturno-prosvetne revolucije, valjda bi se zvao Džek Njujork, ili bar Džek Vašington, jer ako niko drugi, oni svakako znaju ko je on.
Umesto Krčme na glavnom drumu-kafić, bar ili pab na koridoru 10
Polu grinfild investicija, samostalni ugostiteljska radanja (SUR) najpre se zvala „Krčma na glavnom drumu, „ali je nakon promena opštinskih uredebi o isticanju firmi i ubrazanim procvatu ( pre roka ) sortskih kladionica, na osnovu rešenju nadležnih komnunalnih selektora morala da preimenuje arhaičnu firmu Krčma u novokomponvanu- Kafić . S obzirom da je razoreni glavni drum od nedavno postala ubava fudbalska transferzala koja vodi od Gradske kuće, tj. pozorišta do novosagrađene srpske, junačke,a sigurne kuće fudbala, ispred koje kao pred katedralom Notr dam u Parizu stoji nulta oznaka odakle počinju svi putevi koji vode kroz celu opštinu, baš kao onim što se ispred Notr Dama razvoze kroz celu Franacusku , Krčma na glavnom carskom drumu je registrovana kao „Kafić, bar ili pab na koridoru 10. „
Repotretr Amaterskog scenskog vesnika (ASV) je jedne noći svratio u taj ugostiteljski objekat dok je još bio u statusu krčme,u kome je, kao i u celom okolnom ambijentu bilo toliko mračno da se nije videlo da li je padala noć koja nam je došla sa Vuka jednoga, ili je pak svanjivao dan koji nam je takođe došao, ali s druge strane, sa Vuka drugoga, i evo šta je zabeležio po sećanjima koja su ga dosad , kako sam priznaje, uvek izneveravala, a tek odsad .Kao što ga je sosptveno srce redovno otkucavalo. Onaj koga toliko sećanja izneveravaju u svakoj minuti, ne treba da se brine za svoju prošlost, koja će sigurno biti ako ne baš savim svetla, ono u svakom slučaju mutna.
Pokraj druma, kad nas krčma smami...
Iznad ulaznih varata u Krčmu je slovima klinastog pisma od fluoroscentnih svetiljki napisana „Tuga i opomena“ (tako je nazva personal ) Tina Ujevića:“Pokraj druma/ Kad nas krčma smami /Pitamo se tko fali / Falimo mi sami/. „
U infomativnim razgovrima koji su vođeni pre svake, pa i ove predstave, zamolili smo već uveliko zavrbovanog Tihona Jevstignjeva (Jana Šarkezija ) koji je zakupio ovaj ugostiteljski objekat sa gres periodom do kraja sezone, kad se inače krćme zatvaraju i pored nedostatka dokaza.On je po zanimanju točilac piće prve A klase ( što se u lolkalnom poslovnom ambijentu i okruženju smatra najvišom kvalifikacijima održivog prometa alkohola na malo) i nerado je pristao da nas provede kroz savremeni trenutak naše pozorišne i društvene zbilje od milje zvane Tamna je noć. Evo šta nam je ovaj zaštićeni svedok – pozortišni, s kakv će drugo biti, sufler šaptao u zapisnik( Kud si poš'o s bubicom u uvu? )
Zaštićeni svedok-sufler šapće
“Plafon je ,kao što ,vidite napravljen od montažno-demontažnih ispijenih stakenih flaša i ta pet -amabalaža je ustvari kamuflaža za novu dramu „Staklena menažerija „koju priprema manjinski vlasnik Benka zajedno sa američkim investitorom Tenesi Viljams kompani. Marija Jegorovna (Helena Popova ) će izvesti koreo performans na usijanom krovu od staklenih srča.
Nabavljači votke iz novopazovačlog „Lera“ u akciji
Za vreme informativnog razgovora nekoliko puta su dolazili nabavljači votke, (e)misionari iz novoazovačke posade“ Ler „ tražeći votku na odloženo plaćanje, pa je u kartone potraživanja krčmar Tihon upisao Vukana, Unu, Cicu, Dejana , čak i jednog votkaša pod šifrom“ Đ, „sve kao sigurne glasače,ne zna se čije, ali nečiji jesu.“ Navraćao je pre neko veče i Don Žuan raspitujući se za želeničku stanicu rekvši da se vraća iz rata, a kad sam ga upitato kojeg , reče poslednjeg, a ja mu odgovorih da se nikad ne zna koji će biti poslednji, pa mu zato ne dadoh piće na odložemo. Uto je počela i predsdtava kao poslednja sednica opštinske kozačke skupštine.
Ako je Čehovljeva „Krčma“, otkud u njoj „Na dnu“ Gorkog, i šta to piju Smrdjakov, Rogožin, Raskoljnjikov, a za Điđija znamo
Pitao sam suvlasnika Krčme ,Benku , da li je siguran da je ovo Čehovljeva „Kčma „, jer me je sve nešto vodilo „ Na dno „Gorkog, dok se nije pojavio drvoseča Jegorij Merik , sa onolikim taporom ( sekirčetom ) umesto sa električnom testerom.I dok je propali plemić Borcov( Aleksandr Bako ) stalno tražio votku na odloženo, a ja mu je naravno nism sipao , Jegorije Merik sekironosac me sve više podsećao na moje stare mušterije , pa mi je čas je izgledao kao Rogožin koji ima još nešto da doda na temu rodne ravnopravnosti Nastasji Filipovnoj iz „Idiota „, glede nevernice Marije Jegorvne, pa bih se onda zakleo u veresiju koju mi niko ni spomenuti ne sme ,da je u krčmi sluga Smrdjakov iz Braće Karamazova, sa svojim voljenim gospodarom Fjodorom, nešto imaju u četiri oka posle čega dva eć nisu u funkciji niti ima izgleda da to ponovo budu,i tako se začas stvori odnekud, a odkakle bi drugo nego iz“ Dnevnika jednog gledaoca“ iz Bačke Palanke ,( Milana Bursaća i partnerkemu Ljiljane Židai), niko dugi nego Rodion Raskoljnjikov ,jer , izgleda vekovima, on sa babom nešto ima. Čim trgnem jednu čašicu samogona, odmash mi se, ali smo na čas razbistri: pa to je on, Zdenko Kožik.I ponovo nastupi neko pomračenje.Kočijsš Borcove, Điđi ,mi poveri kako sumnja da Marija Jegorovna nije niko drugi nego Sultana iz Kule, opet prerušena ,kako bi nas sprečila da postavimo našu šatru na čuvenom Kulskom vašaru scenskih iluzija, i to na glavnom putu za prvo mesto na Republičkom festivalu, koji se po karotgrafima iz Zavoda za kulturu obavezno ukršta sa drumom koji vodi do Jaše Tomića. Jer koja god perstva bude orva rapubličkom festivalu, Tibor Vajda , predsednik žirija u Jaša Tomiću, na utešnoj smotri, svrsta na poslednje sa obaveznim komentarom :“Dao bih vam jedinicu,kad bih imao pravo da povećavam ocenu „ , što se desilo prošle godine kad je Benkine „Vihre...“prvoplasirani na Republičkom festivalu u Kuli, na utešnoj smotri, na“ salonu odbijenih“ u Jaša Tomiću Tibor Vajda rasporedio na treće mesto.
Kad čašica samogona počne da deluje
U to je ona čašica samogona poptuno počela da deluje da sam samo primetio kako jedna zalutala lasta prolete krz krču praćena Ženskim orkestrom iz Crvenke kojim je dirigovao još pre nego je naštimovan Milan Belegišnin .Meni, točiocu pića u pabu ili baru na koridoru 10. ,namaljenom samogonom, u ušima počinje da zvuči „Pseći valcer „ mog zemljaka iz „udruženih regiona Rusije “ koji dopire južnim muzičkim tokom -preko Sečnja.!San me spopade za šankom i usnih „Instant seksualno vaspitanje „, kratak kurs kiji je na proputovanju kroz Kovin tražeći železničku stanicu održao Don Žuan koji se taman vratio iz rata, via Senta, a bolje bi mu, izgleda bilo da se uopšte nije nikad ni vraćao. Uostalom, baš tako je i deloavo na sceni.
Branko Rakočević
koridor 10stara pazovaamatersko pozorište
