Izvor: NoviMagazin.rs, 22.Jan.2017, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Trampove trampe
Prvi put u novijoj istoriji promena na čelu Bele kuće izaziva više trzavica sa saveznicima i vrhunskim ekonomskim partnerima nego sa strateškim rivalima.
Pripremajući se za preuzimanje predsedničke dužnosti, Donald Tramp je serijom izjava onespokojio i NATO i Evropsku uniju, poimence posebno okrpivši nemačku kancelarku Angelu Merkel, i istovremeno razljutio glavnog američkog poverioca Kinu, dok je među velikim igračima obodrio jedino Moskvu, koja krivi Vašington što >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << su im međusobni odnosi već godinama u “očajnom stanju”.
Ovakvu preraspodelu (ne)raspoloženja nikad dosad nisu doživeli ni Zapad ni slojeviti Istok. Deluje kao nagoveštaj pretumbavanja globalnih veza, čije je posledice teško predvideti.
Podsetimo se, u najkraćem. Tramp je za NATO rekao da je “prevaziđena organizacija”, koja je zanemarila borbu protiv terorizma kao i “članarinu”, da Evropskoj uniji predstoji rastakanje tragom Bregzita, pogotovu što, kako kaže, ta zajednica koristi prevashodno rastu Nemačke, a čija je šefica načinila “katastrofalnu grešku” kad je širom otvorila vrata masovnoj imigraciji sa proširenog Bliskog istoka i severa Afrike.
Kinezima je zamerio “manipulisanje” valutnim kursom i “otimanje” radnih mesta u SAD, uz upozorenje da bi mogao da im zavede drastične carine i da Tajvan počne da tretira kao nezavisno ostrvo iako je ono formalno deo Narodne Republike. Pripretio je i da im neće dozvoliti širenje po spornim vodama Južnokineskog mora.
Nagovestio je, takođe, niz drugih polemičnih poteza. Kao što su: izgradnja zida prema Meksiku o trošku tog suseda; preseljenje ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, čime bi se dodatno zaoštrili odnosi između Izraela i Palestinaca; odustajanje od transpacifičkog trgovinskog partnerstva i nuklearnog sporazuma sa Iranom…
Vanrednu dozu konstruktivnosti pokazao je, međutim, prema Kremlju. Uz razmenu komplimenata s Vladimirom Putinom, nagovestio je čak i moguću trampu – ukidanje sankcija Moskvi zavedenih zbog amputacije dela Ukrajine, za šta bi tražio, kako se izveštava, zajedničko vojevanje protiv islamističkog terorizma, dogovor oko Sirije, smanjivanje nuklearnog naoružanja.
Plan za poboljšanje odnosa sa Rusijom uzdrman je tvrdnjama obaveštajnih službi da je ona organizovala, što Moskva pobija, hakovanje s ciljem da doprinese izbornoj pobedi Trampa. Iako nema dokaza da je u tome uspela, raste osporavanje legitimiteta, ne i legalnosti, novoizabranog predsednika (ovaj tekst je išao u štampu pre Trampove inauguracije zakazane za 20. januar). Ankete pokazuju da je njegov rejting – između 37 i 44 odsto – znatno niži od onog koji su imali njegovi prethodnici pred preuzimanje prvog predsedničkog mandata. Baraku Obami je podršku davalo 83, Džordžu Bušu mlađem 61, a Bilu Klintonu 68 odsto ispitanika – prenosi CNN.
U celini uzev, Tramp se potvrđuje kao fenomen opšteg diskontinuiteta. Em je na izborima pobedio iako je osvojio manje glasova od konkurentkinje Hilari Klinton, zahvaljujući posredničkom elektorskom sistemu, em na čelo države stupa s manjinskom anketnom podrškom, em pretenduje da kao politički debitant međunarodne odnose istumba toliko da niko od profesionalaca, koji su ih istrajno oblikovali, ne bi više mogao u njima da se snađe.
Doduše, sada se retko ko u njima snalazi i bez Trampovih zamešateljstava. Iako su svetsku krizu pre desetak godina izazvali izraziti desničari, ipak raste podrška baš njima da nas izbave iz nje, pa makar mestimično nudili rešenja koja podrivaju temelje demokratije i poprimaju obrise ideologija poraženih u Drugom svetskom i Hladnom ratu.
Iz dosadašnjih Trampovih nastupa stiče se utisak da je on sklon proklamovanju principa – kakav se nazire i na Balkanu – pre mene propast. Da je, takoreći, sve pre njegovog uključenja u politiku bilo pogrešno i da je njegova misija da to ispravi, podjednako uspešno kao i kad se u tom pogrešnom sistemu on izrazito ovajdio.
Propoveda, tako, štetnost globalizacije po Amerikance iako je bio jedan od njenih predvodnika sa filijalama širom planete. Ne bi veći priliv imigranata iako je potomak došljaka koji je profitirao na pečalbarima…
Tramp se, pritom, ispostavlja kao šampion trampi. Zamislio je, tako, da mane pripisuje saveznicima i parterima, a vrline rivalima.
Ne verujem da će u tome uspeti. Brisel, Berlin i Pariz već su mu prebacili da se prekombinovao, kad je njih kudio a Moskvu hvalio. Slutim da će mu slično reći i američki kongresmeni.
Iako bi, istini za volju, bilo dobrodošlo popravljanje odnosa Amerike s Rusijom. Ali samo ako nije nauštrb bar Evrope, čija mirotvorna uloga nije ni za kakvu trampu.
