Izvor: Press, 07.Dec.2012, 15:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kulturo, mirdita
Naime, nedavno je u Preševu postavljena spomen-ploča čuvenom amaterskom ansamblu OVPBM, samodoprinosom ljubitelja šumske drame i dasaka koje život znače ukoliko se koriste za izgradnju puškarnica, grudobrana i osmatračnica.
Samo koji dan kasnije i nekoliko kilometara dalje, u Velikom Trnovcu, regionalnom distributivnom centru za kulturu, kokain i heroin (od nečega mora da se finansira kad iz budžeta ne može), otvoren je muzej posvećen Rizvanu Ćazimiju, osnivaču i dramaturgu pomenutog >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ansambla, u kojem je i sam briljirao u ulozi komandanta Lešija, za koju je svojevremeno i nagrađen prvim metkom, pardon, mestom na susretima folklornog stvaralaštva vojske, MUP-a i naturščika iz šumskog ansambla sa preševske spomen-ploče.
Premijer Srbije Ivica Dačić, inače i sam veliki ljubitelj umetnosti preživljavanja u politici i dasaka koje manjkaju u glavi ali jednako život znače, nije se odazvao pozivu na otvaranje navedenih institucija kulture, ali je najavio da će rado doći na zatvaranje, i to u pratnji KUD „Ivica i Žandarmerija", čim nađe malo vremena između slava, preslava, snimanja novogodišnjih programa i kondicionih priprema za borbu sa organizovanim kriminalom, na čije zatvaranje takođe kasni mandat i nešto...
Međutim, Ivičina desna ruka, ona beskorisnija - Žarko Obradović, ministar letnjeg i zimskog raspusta u sistemu obrazovanja, pozdravio je napore albanske nacionalne manjine u većini, istakavši da je upravo to primer kojim treba da se vode i ostale kulturno- prosvetne zajednice, ne pitajući šta država može da učini za njih, već šta oni mogu da učine i sjebu državu?!
„Ne da pozdravljam svaku spomen-ploču, već se i ličnim primerom trudim da se ponašam kao jedna od njih, nadajući se da me niko neće ukloniti sa mesta na kom sam, što mi zasad odlično ide od ruke!
Pa, pogledajte nas, pogledajte prethodnu vladu kojoj smo takođe dali značajan doprinos, zar nismo ličili i ne ličimo još na Stounhendž, naizgled nasumično nabacanu gomilu kamenja koja ničemu ne služi?! Samo naizgled, verujte, jer i te kako imamo svoj smisao, ali nije na nama da ga otkrivamo, već na istraživačima i avanturistima koji će doći vekovima posle nas", ushićeno je naglasio ministar za ferije (svaka sličnost sa istoimenim deterdžentom ide na štetu pomenutog proizvoda), dodavši u dahu pubertetlije koji prvi put vidi gole ženske grudi: "Od mene toliko, barem što se ploča, tabli i kamenih gromada tiče, a o značaju muzeja u Trnovcu ipak će smisaonije i bolje reći kolega Bratislav Petković, njemu je na masnoj foti zapao resor kulture, a narodu je inače poznatiji kao bata Braca, prodavac, cepač karata i kustos Muzeja automobila u Beogradu!"
„Muzej?! Stvarno?! Jel' im treba neko za karte? Imam i čoveka za semenke, kikiriki...", isprva je bio zatečen ministar Braca, da bi se posle sat i po ubeđivanja i natezanja oko zaposlenja državnog sekretara za semene proizvode suncokreta i bundeve pribrao i pohvalio samopregalništvo ljubitelja velikokalibarske kulture s juga Srbije.
„Priznajem da nisam gledao nijedan Rizvanov film, niti sam upućen u njegov dramski opus, ali naravno da se radujem otvaranju svakog novog muzeja, jer oni će ostati za nama i svedočiti o postojanju naroda koji odavno ne postoji na tim prostorima, ili pak neće, ali to nije suština!
Verujte, toliko me je obradovala vest da se nosim mišlju da predložim kolegama iz Vlade da tim finim ljudima damo franšizu na naš Narodni muzej, jer su nam, iskreno, postavili domaći zadatak kako se čuva nacionalno blago, a mi se evo baš spremamo da svečanom akademijom obeležimo prvu deceniju kako traju konsultacije o tome kako eventualno, nekada, možda, ne daj bože, obnoviti muzej i ako baš mora otvoriti ga za javnost, koja je, ruku na srce, već i zaboravila na njega, što nam umnogome olakšava posao", istakao je Braca, zvani ministar, najavivši mogućnost da se već od ove godine muzej komandanta Lešija nađe u ponudi tradicionalne Noći muzeja, kao jedan od onih koji se jednostavno moraju obići.
Kada već okleva KUD „Ivica i Žandarmerija", zašto da narod željan kulture nepravedno trpi?!
Nisu Rizvan i njegovi naturščici dali život za kulturu da bi se neko prema njima sada odnosio kao prema trećem činu, kad već svi zevaju i pitaju se kad će kraj...
Nacionalne penzije, dabome!
Zaslužni umetnici, zašto da ne?!
Jer sve se može kad se hoće, i kad države nema ni za bis...
