Izvor: Politika, 02.Nov.2013, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko vas najviše iritira
Povodom teksta „Tanjug javlja da imate lobotomiju”, „Politika”, 30. oktobra
Pažljivo čitamo „Politiku” pa nismo propustili ni ambiciozan pokušaj profesorke Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Danice Popović da podigne nivo prosvećenosti nacije.
Nemalo smo, međutim, bili zatečeni neprijatnim i zluradim tonom teksta, iz kojeg smo razumeli da gospođa Popović redovno i temeljno „čita” Tanjugove vesti, i da to rade i svi mediji u Srbiji ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi li dostigli cilj svakog normalnog novinara – da jednog dana bude lobotomiran.
Razumeli smo i to da gospođa Popović, prononsirani promotor stavova srpske intelektualne elite, tačnije onog njenog dela kojeg vlast ne uvažava i ne angažuje, te tumač nedaća namučenog naroda, nije imala dovoljno hrabrosti da kaže šta zapravo nju tačno muči, to jest da personalizuje svoje prave mete.
Tanjug to svakako nije, ali smo morali da reagujemo, uvažavajući činjenicu da su drskost, glupost i zluradost univerzalni fenomen, a ne samo srpski.
Ako je ipak do Tanjuga, taj problem se jednostavno može rešiti, te molimo gospođu Popović da izbriše veb-stranicu Tanjuga sa liste favorita, a Tanjugovu aplikaciju na „pametnom” telefonu da prepusti nepismenom i neobrazovanom, ali dobronamernom svetu.
Mi u Tanjugu, na primer, menjamo TV kanal kad krene najnovija epizoda serijala „Ljuta makrokasirka želi da postane guvernerka”.
Poštovana profesorko, recite ko vas zapravo najviše iritira u našem servisu.
Ili, pokušajte na kakvom ekonomskom forumu, ali, nemojte Tanjug da uvlačite u živo blato profesionalnih i ličnih frustracija.
Mi smo svoje ratove vodili direktno, ne koristeći kao živi štit bilo kog novinara ili bilo koji medij.
A kad je o medijima reč, posao novinskih agencija svuda u svetu i jeste da tačno prenesu informacije o onome što se događa.
Tanjug ništa „ne javlja”.
Tanjug je novinska agencija koja emituje četvrt miliona vesti godišnje, sa oko milion objavljenih informacija („Gugl” pretraživač), koje koristi oko 100 domaćih i stranih medija, i svi oni, kako veli gđa Popović, samo čekaju i prepisuju ono što Tanjug emituje, nemaju pojma o poslu kojim se bave, i sve to plaća neko kome je do bacanja para, neki ludaci nam za to daju čak i priznanja, a gđa Popović svima zajedno namenjuje lobotomiju, plitkim rezom, kakav je i tekst objavljen u „Politici”.
Razume se da novinari i urednici Tanjuga katkad pogreše, ali i da Tanjug odmah emituje ispravku, kao što je učinio i u slučaju informacije o „beatifikaciji” pape, umesto njegovog ustoličenja.
Kako je tu ispravku u Tanjugovom servisu mogao da „previdi” tako pažljiv analitičar njegovih sadržaja kakav je gospođa Popović?
Kako je previdela nedostojnosti, smicalice, podmetačine, neprijatnosti, povrede privatnosti i slične gadosti koje se putem medija svakodnevno plasiraju?
Zar zaista misli da će bilo ko iz njenog teksta zaključiti da u svemu tome barjak nosi Tanjug i da je tolika i takva nepismenost i neobrazovanost novinara i urednika Tanjuga, od kojih su mnogi upravo njeni studenti, donela toliko jada i nevolja ljudima u Srbiji da je morala– nesrećna gospođa Popović – da pomene Tanjug ravno deset puta u svom tekstu, uključujući naslov i nadnaslov, za koji, doduše, ne znamo da li su njeni ili redakcijski.
Poštovana profesorko, tekst koji ste potpisali vređa svojom banalnošću. Sledeći put se potrudite malo više, sinhronizujte se i kompenzujte, da se poslužimo, vama očito bliskim, medicinskim vokabularom.
Do tada – više sreće, šta god da vas čini srećnom.
Uključujući i tekstove na stranicama vaše, i naše, „Politike”, od kojih dobar deo nosi potpis – Tanjug.
Direktorka Tanjuga
Branka Đukić
objavljeno: 02.11.2013.
