Izvor: Blic, 13.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zločini nisu rešeni
Zločini nisu rešeni 11. april 1997. Radovan Stojičić Badža
Zamenik ministra policije Radovan Stojičić ubijen je dok je u prepunom restoranu 'Mama mia' u Beogradu sedeo sa sinom i prijateljem. Uprkos uveravanju policije da će ubice i njihovi nalogodavci brzo biti otkriveni, slučaj nije rešen. Nagađalo se da je Stojičić bio umešan u poslove koje su donosili ogroman novac, a pet godina posle ubistva visoki policijski oficir rekao je da je veoma blizak prijatelj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << s Badžom bio jedan od vodećih švercera cigareta. Drugi visoki policijski oficir izjavio je da su 'Badžu ubile cigarete'.
24. oktobar 1997. Zoran Todorović Kundak
Sekretar JUL-a, ubijen je ispred zgrade 'Beopetrola' na Novom Beogradu. Todorović je postavljen za direktora 'Beopetrola' nekoliko meseci pre ubistva. Nezvanično se pričalo da njegovo ubistvo ima direktne veze sa poslom koji je obavljao, te da je svoj politički položaj koristio kako bi na tržištu Srbije oslabio konkurenciju u nabavci nafte, tada najtraženije robe u zemlji, zbog čega se mnogima zamerio. Istraga o njegovom ubistvu nije dala nikakve rezultate.
11. april 1999. Slavko Ćuruvija
Novinar i vlasnik prvog privatnog dnevnog lista 'Dnevni telegraf', ubijen je na Uskrs, u vreme NATO bombardovanja SRJ.
Nakon promene režima u javnosti se pojavio dokument 'Ćuran', čiju je autentičnost potvrdio i novi načelnik DB. 'Ćuran' je pokazao da su pripadnici tajne službe intenzivno pratili Slavka Ćuruviju 16 sati pre likvidacije. Praćenje je, navodno, obustavljeno samo nekoliko minuta pre ubistva. Slučaj nije rešen, niti je na osnovu objavljenog dokumenta bilo ko osumnjičen za učešće u ubistvu. Saznanja koja su u javnost izneli čak i oficiri tajne policije nisu bila dovoljna ni za pokretanje sudskog procesa.
3. oktobar 1999. 'Ibarska magistrala'
Nepunih šest meseci nakon likvidacije Ćuruvije, u pokušaju atentata na Vuka Draškovića, lidera SPO, ubijena su četvorica njegovih bliskih saradnika - Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurović. Unapred pripremljeni pokušaj režimske propagande da atentat prikaže kao saobraćajnu nesreću nije sakrio činjenicu da je tog dana Draškovića pratilo 30 pripadnika DB. Za ovaj zločin na kazne zatvora od po 15 godina osuđeni su Nenad Bujošević i Nenad Ilić, pripadnici JSO, a Rade Marković, bivši šef DB, osuđen je na sedam godina. Milan Radonjić, bivši načelnik Centra DB Beograd, oslobođen je optužbe. 15. januar 2000. Željko Ražnatović Arkan
I njegovi prijatelji Milenko Mandić i Dragan Garić ubijeni su u beogradskom Hotelu 'Interkontinental'. Okružni sud je u oktobru pretprošle godine izrekao kazne akterima ubistva, ali je presuda ukinuta i sada im se ponovo sudi.
Bivši policajac Dobrosav Gavrić prvobitnom presudom osuđen je na 20 godina zatvora zbog trostrukog ubistva. Sud je njegove saučesnike u zločinu Milana Đuričića Mikija i Dragana Nikolića Gagija osudio na po 15 godina, dok su četvorica pomagača osuđena na manje vremenske kazne. Sud je utvrdio da je motiv ubistva bila novčana nagrada. 7. februar 2000. Pavle Bulatović
Ubijen je dok je u restoranu sedeo s prijateljima. Bio je ministar vojske sedam godina. Za njega se tvrdilo da nikada nije učestvovao ni u kakvim finansijskim malverzacijama.
Posle 5. oktobra 2000. Skupština Jugoslavije formirala je Anketni odbor koji je ispitivao ubistvo Bulatovića. Osnovni zaključak obimnog izveštaja koji Odbor objavio bio je da je Bulatović ubijen pošto je kao ministar vojske 'ometao' ilegalne poslove koji su se odnosili na nabavku opreme za vojsku. Skupština SRJ nije usvojila izveštaj, a visoki čelnici policije, DB i Generalštaba VJ koje je Odbor saslušao nisu demantovali navode iz izveštaja. 25. april 2000. godine Žika Petrović
Generalni direktor JAT, ubijen je u Beogradu. Petrović je osam godina bio prvi čovek nacionalnog avio-prevoznika. Ime mu se nije vezivalo za sumnjive poslove, a nagađanja o motivu likvidacije svodila su se na Petrovićeva saznanja o novcu koji su državni funkcioneri avionima JAT iznosili iz Srbije, ili o mahinacijama pri kupovini i prodaji aviona. Bivša vlast tvrdila je da je to ubistvo 'terorizam koji dolazi iz inostranstva', a istraga ništa nije utvrdila. 25. avgust 2000. Ivan Stambolić
Bivši predsednik Predsedništva Srbije, otet je dok je džogirao u Košutnjaku, nedaleko od svoje kuće. Stambolić je u to vreme pominjan kao mogući protivkandidat Slobodanu Miloševiću na predsedničkim izborima.
Prema priči čuvara na parkingu, jedinog svedoka, napadači su ugurali Ivana Stambolića u beli kombi. Uprkos stalnim zahtevima javnosti, tadašnja vlast nije pokazala interes za ovaj slučaj. Nedavno je Ljubiša-Buha Čume preko medija za otmicu i ubistvo Stambolića optužio Milorada Lukovića Legiju i Dušana Spasojevića, uz tvrdnju da je Stambolić usmrćen i sahranjen negde na Avali kod Beograda. 14. jun 2001. Milan Pantić Dopisnik 'Večernjih novosti', ubijen u Jagodini. Policija je objavila foto-robot ubice, ali on još nije otkriven, kao ni motiv zločina. Pantić je istraživao kriminal, sudske procese i afere u preduzećima u pomoravskom kraju. Neposredno pre ubistva Pantiću su nepoznata lica pretila, a neke od pretnji je prijavio policiji. Istraga bez rezultata. 3. avgust 2001. Momir Gavrilović Nekadašnji pripadnik DB, ubijen je istog dana kada je razgovarao sa savetnicima jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice. Prema izjavama iz kabineta Koštunice, Gavrilović je tog dana izneo podatke o korupciji u Srbiji i o povezanosti mafije i pojedinaca iz policije i politike. Predsednik Jugoslavije se dan kasnije preko televizije obratio naciji, govoreći o problemu kriminala u Srbiji.
10. jun 2002. Boško Buha
General policije, ubijen je na Novom Beogradu. Policija je kao vođu grupe koja je likvidirala Buhu imenovala Željka Maksimovića Maku, poznatog po ubistvu policajca u Beogradu 1995. godine, a kao Buhin ubica uhapšen je Nikola Maljković. Prema uveravanju zvaničnika policije, cilj ove grupe bio je da ubistvima državnih zvaničnika destabilizuje zemlju. Maksimović je i dalje u bekstvu.
