Izvor: S media, 03.Jul.2009, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žestok šamar srpskom pravosuđu
Odluka centrale Interpola da obustavi „crvene poternice“ Beograda protiv državljana Bosne i Hercegovine u slučaju „Dobrovoljačka ulica“ mediji u Sarajevu shvataju kao žestok šamar srpskom pravosuđu, a posebno Interpolu u Srbiji.
Ovaj skandalozan potez desio se samo tri dana pošto su u poseti Sarajevu bili ministar pravde Snežana Malović i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević koji su sa ministrom pravde Bosne i Hercegovine Barišom Čolakom i glavnim >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << tužiocem Miloradom Barišinom razgovarali o unapređenju efikasne saradnje dve zemlje, kao i tužilaštva za ratne zločine Srbije i BiH.
Srpsko tužilaštvo za ratne zločine raspisalo je međunarodne „crvene poternice“ za 19. osoba iz Bosne i Hercegovine zbog napada na kolonu bivše JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine, a između ostalih optuženi su i članovi ratnog predsedništva BiH Ejup Ganić i Stjepan Kljujić.
Skidanje „crvenih poternica“ proglašeno je u Sarajevu kao diplomatska pobeda ministra bezbednosti Tarika Sadovića. Tom prilikom je naglašeno da Interpolove poternice od sada će moći da raspiše međunarodni sud, država za svog državljanina samo ukoliko se druga država sa tom poternicom slaže. To znači da Srbija ne može da podiže crvene poternice protiv državljana BiH ukoliko se Bosna ne slaže sa tim.
Ovo ne doprinosi borbi protiv zločina
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen ocenio je da je u ovom trenutku teško govoriti o razlozima, i da je posao srpskog Interpola da da zvanično objašnjenje zbog skidanja „crvenih poternica.
- Ono što sigurno možemo da kažemo da se ovde radi o principu Interpola da poternice možemo da raspisujemo samo za sopstvene državljane kada su u pitanju ratni zločini, a ne za državljane drugih zemalja. Mislim da ovo ne doprinosi borbi protiv najvećih oblika zločina, a to su naravno ratni zločini i smatram da ako je Interpol imao takav stav prema svih poternicama za ratne zločine, sa jedne strane treba osporiti borbu protiv ratnih zločina, a sa druge strane osporiti pomirenje koje je važno na Balkanu. Tek kada dobijemo izveštaj donećemo zaključak, ali mislim da je generalno ta politika pogrešna.
Šta bi se desilo ukoliko bi se to pravilo primenilo na primer za krivično delo terorizma?
To i jeste upravo veliki probelem, jer ako krenemo sa takvim stavom za ratne zločine, postavlja se pitanje zašto se pravi razlika između raznih krivičnih dela. To što ste pomenuli terorizam to i jeste veliki problem, a zamislite koliki bi problem nastao kada bi se tako nešto primenilo protiv organizovanog kriminala . Zbog toga smatramo da saradnja treba da bude na svim nivoima, da poternice važe za sve, i da je to jedni pravi način protiv svih oblika kriminala.
Da li i Hrvatska može da zatraži od Interpola skidanje „crvenih poternica“ za njihove državljane?
Ovo nije odluka pojedinačne zemlje već inspektorata Interpola i ne mogu pojedinačno zemlje da podnesu zahtev, ali ćemo videti da li će ta odluka ostati na snazi ili ne.
Sanja Vajagić
