Izvor: Vesti-online.com, 07.Feb.2011, 12:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ubio se ratni veteran i učesnik protesta

Policajac Zoran Tmušić, invalid posle učešća u ratu na Kosovu i Metohiji, počinio je samoubistvo mačetom u nedelju u svom stanu na Novom Beogradu. Prošao je brojna ratišta, tri puta je ranjavan, bio je samohrani otac koji je za sobom ostavio troje dece.

Veteran iz brojnih borbi, od Hrvatske do Kosova i Metohije, policajac Zoran Tmušić izvršio je samoubistvo u nedelju u svom stanu na Novom Beogradu. Zoran je mačetom prekratio sebi život, zatvoren u svojoj sobi, dok >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << su u stanu bili roditelji i njegovo troje dece.

Njegovo telo u nedelju oko 13 časova pronašao je brat, i potom pozvao policiju i hitnu pomoć. Doktori su samo mogli da konstatuju smrt. Zoran nije ostavio oproštajno pismo niti poruku, a ukućani kažu da ništa nije ukazivalo na to da će doći do ovog nemilog događaja.

Boreći se na mnogobrojnim ratištima, bio je tri puta ranjavan. Ostao je invalid, u kolicima. Bio je razveden i sam je, uz pomoć roditelja i sestre, odgajao troje dece.

Beograđani, iako nisu znali njegovo ime, znaju ga po tome što se po gradu kretao u kolicima, uvek okružen sinovima obučenim u vojne uniforme. Bio je poznat i kao učesnik brojnih demonstracija, uvek u društvu sinova i ćerke, iako je govorio da nije niti će biti član neke partije. Deca su na mitinzima obično stajala kraj oca u kolicima, obučena u uniforme, a čitaoci ovu scenu možda najoblje pamte sa sahrane Slobodana Miloševića.

"Pre neki dan sam ga video na nasipu pored Save, dok su deca trčala oko njega. Deca su izuzetno vaspitana, odlični su đaci, sportisti, i važe za primer svima u zgradi. Ipak, čuo sam da je i pre nekoliko meseci pokušao da digne ruku na sebe, ali nadali smo se da se to neće ponoviti", kaže komšija Tmušićevih.

Velika je nepoznanica šta je Zorana nateralo na ovaj čin, jer, uprkos tome što je bio paraplegičar, svi u njegovoj okolini smatrali su da je, okružen ljubavlju porodice i uspešnom decom, vodio ispunjen život.

Pre pet godina MUP Srbije je Zoranu dodelio stan od 80 kvadrata na Novom Beogradu, koji je okićen stotinama medalja i trofejima koje su u karateu osvojila njegova deca.

Ovo su neke od Tmušićevih izjava medijima u proteklih nekoliko godina:

- Prvi sam, koji je 1991. skinuo petokraku sa kape i stavio krst. Istinski sam se borio za srpstvo, rođen sam u Srbiji, tu su mi koreni. Iz tog razloga, pre deset godina, dobrovoljno sam pristupio policiji. Bio sam sve vreme na ratištu, ranjavan sam tri puta, dok pre tri godine nisam ostao invalid. Bio sam predsednik Udruženja ratnih boraca za pećki okrug. Nosio sam tokom najžešćih akcija, humanitarnu pomoć, pomagao sam deci palih boraca i sve što sam činio bilo je za srpstvo.

- Vera, bog, deca, prijatelji - zahvaljujući njima ostao sam normalan posle svega kroz šta sam prošao. Kolege iz Žandarmerije poklonili su mi sav nameštaj, došli su ovde i pomogli mi da se uselim. Naše drugarstvo ne može se meriti materijalnom vrednošću. I dalje, iako sam invalid, pripadnik sam Žandarmerije, nisam u penziji, jer ne bih mogao da izdržavam decu. Kolege su to imale na umu, pa sam i dalje u radnom odnosu.

- Ovaj drveni krst koji je stalno pored mene poklonio mi je mitropolit Amfilohije kada sam ranjen. Rekao mi je da bi krst trebalo da mi bude od tada jedino oružje.

Nastavak na Vesti-online.com...