Izvor: Blic, 09.Maj.2011, 15:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suicidi se mogu sprečiti
BEOGRAD - Čovek se na samoubistvo ne odlučuje u trenutku, već o tome razmišlja dugo, ponekad i mesecima. Sve to vreme on je uplašen, očajan, bezvoljan. Iskren razgovor s njim, koji bi mu pružio podršku i nakon kojeg bi osetio da postoji neko ko razume njegove probleme, mogao bi da ga odgovori od ideje da sebi oduzme život - smatra Branka Kordić, psiholog i osnivač Kriznog centra za prevenciju samoubistava.
Samo u poslednja tri meseca u Srbiji se desilo čak pet samoubistava, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od kojih su dva bila kolektivna. Osoba koja se odluči na samoubistvo, smatraju stručnjaci, najčešće za motiv ima to što ne vidi rešenje za neki problem u svom životu, pa zbog velike tenzije prestaje da razmišlja racionalno.
- Ljudi koji žele da izvrše samoubistvo ne vide izlaz iz problema, a niko od ljudi s kojima su bliski ne shvata ih dovoljno ozbiljno. Podatak da 90 odsto ljudi koji nam se obrate za podršku kao glavni motiv za samoubistvo navode usamljenost jasno kazuje da te osobe nemaju s kim da porazgovaraju, ali mnogo govori i o nama samima. Njih niko neće da sasluša, a oni koji to učine, banalizuju njihove probleme i okrenu glavu. Oni tada shvate da nemaju s kim da podele svoje breme, pa razmišljaju o samoubistvu - objašnjava Branka Kordić.
Za šest meseci, telefonskom savetovalištu (broj: 0800-201-200) obratilo se više od 700 osoba, a najčešće su to žene. Razgovori u proseku traju najmanje dva sata, izuzetno su naporni za psihologa, ali je veliki broj njih uspešan.
- Osoba koja zove najčešće je uplakana i kivna na sve oko sebe. Treba im vremena, ali kad osete da mi slušamo njihove probleme, bez kritike, protivljenja ili minimalizovanja njihovih teškoća, oni se potpuno otvaraju. Muškarci koji nam se javljaju najčešće imaju probleme s partnerima, a homoseksualno nastrojene osobe s nerazumevanjem porodice i okruženja. Osim usamljenosti, kod žena je glavni motiv za samoubistvo problem sa sinovima - prepričava dosadašnja iskustva Branka Kordić.
Psiholozi smatraju da od ideje za samoubistvo do realizacije ima mnogo vremena i da je upravo to period kad se takvim osobama može pomoći.
- Tada možemo da sprečimo samoubistvo. Nekad samo iskreno pitanje „da li razmišljaš o samoubistvu” može da pomogne jer takve osobe obično imaju strah i u tom pitanju vide olakšanje. Postoji veliki broj znakova prema kojima potencijalna suicidna osoba može da se prepozna - preporučuje psiholog Suzana Mitrović i dodaje da svaku najavu samoubistva treba shvatiti izuzetno ozbiljno.
Adolescenti koji imaju ideju o samoubistvu poruke najčešće ostavljaju na društvenim mrežama ili SMS-om vršnjacima i prijateljima.
- Kad je reč o mlađim osobama, čim se primete nagle promene (pad u školskim uspesima, gubljenje interesovanja, poklanjanje stvari prijateljima), hitno treba reagovati. Mlad čovek ako je u problemu, on će to podeliti s vršnjakom i zbog toga je potrebno da edukacija o ovim stvarima krene u školama. Takođe, u planu je i onlajn savetovalište, gde će mladi moći da dobiju drugačije mišljenje i osobu koja će ih saslušati, na način koji je njima prihvatljiv - najavljuje Branka Kordić.
Kolektivna samoubistva vrlo su česta u svetu, a prema najavama stručnjaka, biće ih sve više i u Srbiji.
- Na svakih deset individualnih, desi se jedno kolektivno samoubistvo. To jedno za sobom povuče još nekoliko, pa možemo očekivati da će se ovi tragični događaji ponoviti jer osobe koje su sklone samoubistvu često kopiraju ono za šta su čuli. Zbog toga se serija samoubistava desi odmah nakon što to uradi neka poznata ličnost i to prenesu mediji. Zbog toga smatram da će samoubistva sada biti još češća i potrebno je uraditi sve da se ona spreče - smatra psihijatar Zoran Supić.
Profil potencijalno suicidne osobe
Impulsivne osobe Osobe koje imaju manjak samopouzdanja Osobe koje su živele ili žive u rasturenoj porodici (bez jednog ili oba roditelja) Osobe koje su u svom okruženju poznavali osobu koja je izvršila samoubistvo Osobe sklone porocima
Znaci upozorenja
Direktne ili indirektne najave samoubistva (bliskim prijateljima, slanjem SMS-a, porukama na društvenim mrežama) Nagle promene u raspoloženju i ponašanju Upadljivo poklanjanje ličnih stvari Prolazak kroz krizu, traume (smrt bliske osobe, gubitak posla, pogoršanje zdravlja, raskid ljubavne veze, zlostavljanje, neželjena selidba) Bes, ljutnja, agresija, želja za osvetom Izolacija, povlačenje od drugih Rizično ponašanje (izazivanje sudbine) Konzumiranje alkohola i droge Prethodni pokušaji samoubistva
