Izvor: RTS, 08.Dec.2010, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šljivančanin preinačena kazna
Sud prihvatio svedočenje generala Panića u korist Šljivančanina i smanjio kaznu sa 17 na 10 godina zatvora zbog zločina nad hrvatskim zarobljenicima, na Ovčari, kod Vukovara, u jesen 1991. godine. To je prva presuda koju Tribunal izrekao posle preispitavanja sopstevene pravosnažne presude.
Tribunal u Hagu danas izrkao konačnu presudu od 10 godina zatvora oficiru bivše Jugoslovenske narodne armije Veselinu Šljivančaninu, za zločin nad hrvatskim zarobljenicima počinjen >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na farmi Ovčara, kod Vukovara, u jesen 1991. godine.
Sud prihvatio svedočenje generala Panića u korist Šljivančanina i smanjio prethodnu kaznu od 17 godina.
To je presuda koja se, prvi put u istoriji Tribunala, izrečena posle vanrednog preispitivanja pravosnažne presude kojom je apelaciono veće Šljivančanina, u maju prošle godine, osudilo na 17 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja ubistva 194 hrvatska zarobljenika na Ovčari, između 20. i 21. novembra 1991. godine.
Posle prvostepenog procesa, Šljivančanin je 2007. bio proglašen krivim za pomaganje i podržavanje mučenja zarobljenih Hrvata i osuđen na pet godina zatvora. Pošto je veći deo kazne u to vreme već bio odslužio, Šljivančanin je bio pušten na privremenu slobodu.
U maju prošle godine, apelaciono veće Tribunala je, usvojivši žalbu tužilaštva, pravosnažno povećalo kaznu Šljivančaninu sa pet na 17 godina zatvora, proglasivši ga krivim za pomaganje ubistva, a ne samo mučenja hrvatskih zarobljenika.
Šljivančanin je, u vreme na koje se presuda odnosi, bio načelnik za bezbednost Gardijske brigade JNA, kojom je komandovao Mile Mrkšić. Tribunal je Mrkšića zbog pomaganja zločina na Ovčari pravosnažno osudio na 20 godina zatvora.
Šljivančaninova odbrana je podnela zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude, tvrdeći da postoje nove činjenice koje pokazuju da Šljivančanin u novembru 1991. nije znao da je Mrkšić naredio da se sa Ovčare povuče vojna policija JNA, posle čega su zarobljenike streljali pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane i paravojnih formacija.
Nove činjenice iz Panićevog iskaza
U pravosnažnoj presudi, apelaciono veće predsedavajućeg Teodora Merona zaključilo je da je Mrkšić morao da kaže Šljivančaninu da je povukao vojnu policiju, iako se prvostepeno veće u presudi, kojom je Šljivančanina osudilo na pet godina zatvora, tim razgovorom uopšte nije bavilo.
U junu ove godine pred Tribunalom održana je rasprava na kojoj je odbrana kao novu činjenicu predstavila svedočenje Miodraga Panića, koji je u kritično vreme bio načelnik štaba Gardijske brigade JNA. Panić je izjavio je da je 20. novembra 1991. prisustvovao sastanku Mrkšića i Šljivančanina i da Mrkšić nije pominjao povlačenje vojne policije sa Ovčare.
Apelaciono veće je Panićev iskaz potom prihvatilo kao novu činjenicu, odnosno osnovu za preispitivanje pravosnažne presude Šljivančaninu.
Veće sudije Merona, usvajajući zahtev za preispitivanje sopstvene presude, navelo je da, ako bi se dokazalo da je Panićevo svedočenje istinito, to može da eliminiše osnovu presude kojom je Šljivančanina proglasilo krivim za pomaganje ubistva hrvatskih zarobljenika.
Na raspravi o verodostojnosti Panićevog svedočenja, sredinom oktobra, Šljivančaninova odbrana zatražila je od apelacionog veća da preinači pravosnažnu presudu koju je samo izreklo u maju prošle godine.
Branioci su predložili sudijama da, na osnovu iskaza generala Panića kao nove činjenice, Šljivančanina oslobode odgovornosti za pomaganje i podržavanje ubistva hrvatskih zarobljenika na Ovčari.
Haško tužilaštvo je, nasuprot tome, zatražilo da zahtev odbrane bude odbačen i da Tribunal potvrdi pravosnažnu presudu.
U pritvoru Tribunala, Šljivančanin, koji je uhapšen u junu 2003, odslužio je, tokom pretprocesnog postupka i suđenja, 90 odsto prvostepene kazne od pet godina zatvora. Na privremenu slobodu, posle te presude, pušten je u decembru 2007, a u pritvor u Sheveningenu vratio se 4. maja prošle godine.
