Izvor: Studio B, 15.Jun.2011, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela odbrana Stanišića
Odbrana Stanišića: Optužbe zasnovane na izmišljotinama
Odbrana Jovice Stanišića tvrdila je danas pred Haškim tribunalom da će dokazati da su optužbe protiv Stanišića za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH 1991-95. zasnovane na "glasinama, preterivanju i čistim izmišljotinama".
"Odbrana će u svom dokaznom postupku pokazati da su optužbe protiv Stanišića zasnovane na glasinama, preterivanju i čistim izmišljotinama", rekao je u uvodnoj reči Stanišićev >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << branilac Vejn Džordaš . On je naznačio da bi Stanišić na kraju suđenja trebalo da bude oslobođen.
Bivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije (SDB) i njegov pomoćnik Franko Simatović-Frenki optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH u periodu 1991-95.
Branilac Džordaš odbacio je jutros, međutim, bilo kakvu vezu Stanišića sa zločinima iz optužnice, navodeći da tužilaštvo pokušava da ga proglasi krivim, "ne za ono što je on uradio, ni za ono što je SDB Srbije uradio, nego za sve što je MUP Srbije uradio". "Ne postoji veza između Stanišića i zločina... Nema dovoljno dokaza koji bi sugerisali da je Stanišićev SDB počinio zločine radi ostvarenja zločinačke namere iz optužnice", tvrdio je britanski advokat.
Džordaš je "lažnom" nazvao sugestiju iz optužnice da je "Stanišić bio svemoćan i sveprisutan, kontrolisao hiljade ljudi i upravljao njima po svojoj volji". Stanišić "nije imao efektivnu kontrolu čak ni nad Simatovićem", a dokazi odbrane će pokazati da su službenici SDB delovali samo na "prikupljanju informacija", tvrdio je njegov branilac.
Negirajući i navod optužnice da je Stanišić organizovao, finansirao i kontrolisao srpske paravojske formacije koje su činile zločine po Hrvatskoj i BiH, Džordaš je tvrdio da je šef SDB-a, naprotiv, činio sve da "suzbije" paravojske, naročito kada su se one vraćale u Srbiju, gde je Vojislav "Šešelj agitovao po skupštini" i u kojoj je "pretila opasnost od građanskog rata".
U osvrtu na navod optužnice da je Stanišić kontrolisao paravojsku Željka Ražnatovića-Arkana, branilac je naglasio da je "Arkan imao snažne veze sa Saveznim MUP-om", odnosno sa Radmilom Bogdanovićem i Radovanom Stojičićem - Badžom.
"Odbrana će dokazati da Stanišić 1991-95. nije imao ništa sa Arkanom", podvukao je Džordaš. Da je, po njegovim rečima, Stanišić znao da je Ražnatovićeva paravojska angažovana, makar kao rezervna jedinica MUP-a, on bi to sprečio.
Posle zločina Ražnatovićeve paravojske u Zvorniku, s proleća 1991, "Stanišić je uhapsio braću Vučković" kojima je zatim suđeno za ratne zločine u Srbiji, rekao je branilac Džordaš. Po odbrani je, stoga, razumljivo što je Stanišić "uvređen" povezivanjem s paravojnim formacijama.
Advokat Džordaš naznačio je i da je Stanišić "pomogao da se ostvori slučaj Srebrenica", i to "u vreme kada su se vlasti Srbije skrivale ili su odbijale da sarađuju s međunarodnom pravdom".
"To što je Stanišić uhapsio i izručio Dražena Erdemovića i njegova spremnost da pomogne u otvaranju slučaja Srebrenica pokazuje koliko je lažna tvrdnja optužbe o njegovoj indirektnoj umešanosti u zločine u Srebrenici", naglasio je Džordaš.
Odbrana je negirala i navode optužnice da je SDB Srbije na čelu sa Stanišićem uspostavio brojne logore za obuku srpskih paravojnih snaga u Hrvatskoj i BiH.
Govor drugooptuženog Simatovića, na proslavi godišnjice Jedinice za specijalne operacije (JSO) u Kuli 1997, u kojem je on - pred Stanišićem i Slobodanom Miloševićem - podrobno opisao delovanje jedinice, kao i 25 logora za obuku širom Hrvatske i BiH, Stanišićev advokat je nazvao "fikcijom koja je preuzeta iz loših holivudskih filmova".
Opovrgavajući povezanost SDB Srbije s prvim takvim logorom za obuku u Golubiću kod Knina 1991, branilac je kazao da su vođe krajiških Srba Milan Babić i Milan Martić bili "loši politički lideri", ali da se njihova želja za povezivanje sa Srbijom nije mogla proglasiti zločinačkom, osim ako nije ostvarivana zločinačkim sredstvima.
Branilac Džordaš najavio je da će u Stanišićevu odbranu svedočiti bivši pripadnici SDB Srbije.
Suđenje Stanišiću i Simatoviću počelo je pred Tribunalom u junu 2009, a tužioci su u aprilu svoj dokazni postupak proglasili završenim. Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine.
Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine. U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi. Više puta pre i tokom procesa, Tribunal je optužene puštao na privremenu slobodu, poslednji put za novogodišnje praznike.
Kako su utvrdili specijalisti u Hagu i u Beogradu, Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i depresije, što je usporavalo suđenje.
