Izvor: Politika, 05.Dec.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvoreni sukob „Gugla” i vlasti u Berlinu
Američka kompanija pokrenula oštru kampanju protiv predloga zakona koji bi da deo profita pretraživača prebaci u budžet nemačkih izdavača
Najveći pretraživač svetske mreže, „Gugl”, skinuo je rukavice i nedavno ušao u žestoku polemiku sa vladom u Berlinu koja namerava da deo zarade ove američke kompanije zakonom preusmeri ka nemačkim novinskim izdavačima.
Bundestag je prošle nedelje raspravljao o novom zakonu koji je predložila vlada da bi ga onda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prosledio pravosudnoj komisiji parlamenta. Istovremeno, „Gugl” je, kako piše „Špigl”, pokrenuo veliku onlajn kampanju protiv predloga zakona, pozivajući svoje korisnike u Nemačkoj da se suprotstave „kršenju slobode na internetu”.
Nove mere predviđaju da pretraživači sadržaja na svetskoj mreži plate proviziju nemačkim novinskim izdavačima svaki put kada naslove ili delove njihovih tekstova koriste u svojoj pretrazi u komercijalne svrhe.
„Gugl” i ostali pretraživači zarađuju na oglasima koji se pojavljuju uz rezultate pretrage, pa nemačke redakcije veruju da njima pripada deo oglasnog kolača svaki put kada se pojavljuju njihovi tekstovi.
Nemačka udruženja novinara i izdavača veruju da bi nova pravila zaštitila intelektualno vlasništvo i prava autora tekstova. Iako predlog zakona predviđa preraspodelu zarade koju ostvaruju svi pretraživači na račun tuđeg (novinskog) sadržaja, u javnosti se o mogućim merama govori pre svega kao o „porezu za Gugl”.
Gigant iz Kalifornije odgovara da bi se ovako ugrozila sloboda informisanja na svetskoj mreži. Kompanija poziva Nemce da se suprotstave i od svojih predstavnika u parlamentu traže da glasaju „protiv”.
„Više od 10 godina mogli ste da pronađete šta ste hteli, jedan nacrt zakona neće ništa promeniti”, poručuje pretraživač u video-materijalu na „Jutjubu”.
Svetski mediji ocenjuju da „Gugl” računa sa tim da političari neće hteti da navuku bes glasača odobravanjem zakona koji „otežava pretragu na internetu”. Na stranu „Gugla” odmah se svrstalo 16 profesora prava, povezanih sa Institutom za intelektualnu svojinu „Maks Plankt”.
Sa druge strane, članovi vlade i parlamenta ne bi smeli da se sada povuku iz igre jer bi građani mogli da pomisle da je nemački establišment ustuknuo pred zahtevima američke korporacije sa globalnim uticajem.
Iako jedni misle da akcija američkog tehnološkog džina neće uroditi plodom, jer se na slične mere već spremaju i vlade u drugim velikim tržištima, u Italiji i Francuskoj, drugi podsećaju da je „Gugl” svetski igrač i da samo u SAD godišnje izdvoji 13 miliona dolara za lobiranje. Zbog poslova svuda u svetu, kompanija uglavnom ne podleže nacionalnim zakonima koji važe za tradicionalne medije.
Da se sukob ne bi dalje zaoštravao, „Gugl” bi mogao da iz svoje pretrage izbaci nemačke listove, kao što i nemački listovi mogu da traže da se njihov sadržaj na pojavljuje na ovom pretraživaču. Ipak, ni jedni ni drugi to ne čine.
Nemačka je ogromno tržište informacija, pa se „Guglu” ne isplati da ukloni sadržaj koji se često ukucava dok redakcije imaju korist od vidljivosti na najposećenijem pretraživaču, jer je to jedan od načina da se dođe do njihovog sajta.
Zato nije tako lako poslušati savet ministarke pravde Sabine Lojthojser-Šnarenberger, koja je nerazumevanje između nemačke vlade i američke kompanije prokomentarisala rečima da „ima i drugih pretraživača”, a što je shvaćeno kao poziv na bojkot „Gugla”.
Teške reči obe strane
U borbi za svoje interese, svaka strana je izrekla teške reči na račun ove druge. Tako se o „Guglu” govori kao o monopolisti na tržištu i u kreiranju javnog mnjenja koji ne priznaje nacionalne zakone i povrh svega ne želi da se odrekne delića profita.
Portparol informatičke kompanije Kej Overbek odgovora rečima da su nastupili „crni dani” za internet u Nemačkoj i da će korisnici, ako se ostvari naum vlade, znatno teže pronalaziti članke koji su im dosad bili na dohvat ruke.
J. S.
objavljeno: 05/12/2012
