Izvor: Blic, 01.Okt.2014, 11:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opereta "Bečka krv" otvara sezonu u „Madlenijanumu“
Opereta „Bečka krv“ Johana Štrausa Mlađeg biće izvedena 5. Oktobra na sceni „Madlenijanuma“ što je prvo izvođenje ovog dela u srbiji ikada, najavljeno je iz tog teatra.
Pod dirigentskom palicom Stanka Jovanovića, šefa dirigenta ove kuće i pod vođstvom Voje Soldatovića, osvedočenog reditelja muzičkih predstava postavljena je raspevana, razigrana (koreograf Mirko Knežević) i scenografski (Dalibor Tobdžić) i kostimografski (Maja Studen Petrović) operska predstava. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << U vodećim ulogama su stalni solisti opere Madlenianum: Tanja Obrenović, Branislava Podrumac, Olga Malević Đorđević, Nenad Nenić, Ljubomir Popović i Goran Strgar, dok im podršku pružaju glumci Ivan Bekjarev i Milan Milosavljević, ovoga puta u pomalo neuobičajenim ulogama. U alternaciji se pojavljuju mlade nade Madlenianuma: Ivan Plazačić, Vanja Biserčić, Aleksandra Jovanović i Marko Živković, koji su pohađali Klub mladih Madlenianuma, a neke od njih publika je već mogla da vidi u operama za decu i mlade.
Senka Nedeljković iz Srpskog Narodnog pozorišta prvi put nastupa na sceni Madlenianuma.
Opereta „Bečka krv“ je prvi put izvedena 26. oktobra 1899. godine, četiri meseca nakon smrti Johana Štrausa II, a naručio ju je Franc Januer, upravnik Karl pozorišta. Ideja u pozadini ove operete, kao i naslov preuzet od jednog od Štrausovih najpopularnijih valcera (Bečka krv- op. 354), bila je kreiranje scenskog dela u kome bi se iskoristile melodije iz Štrausovih starijih i manje poznatih dela. Po odobrenju Štrausa, muziku je izabrao i uredio Adolf Miler a tekst potpisuju Viktor Leon i Leo Štajn. Prvo izvođenje doživelo je fijasko a doveden do bankrotstva ovim neuspehom, Januer se ubio.
Godine 1905. Neznatno prerađena „Bečka krv“ ponovo počinje da se igra u Beču i doživljava veliki uspeh a od 1928. Je na stalnom repertoaru Bečke opere. Komponovana je u vreme Bečkog kongresa, 1814-1815, međunarodne konferencije koja traži naseljavanje Evrope nakon Napoleonovih ratova, te stoga prati tradicionalni zaplet operete koji je pun pogrešnih identiteta.
.jpg)
