Izvor: Blic, 14.Nov.2014, 13:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde pogledaš, sve Agatoni i prija Gine
Danas je nemoral dobio legitimitet, kaže reditelj Marko Manojlović, koji je u Atelju 212 postavio čuveni Nušićev komad "Ožalošćena porodica", čija će premijera biti u subotu u 20 časova na Sceni „Mira Trailović“.
U levom delu scene zanimljiva kada, u desnom kitnjasti balkon... čuje se Agaton (Nenad Jezdić) kako čas snishodljivo do mučnine, čas nadobudno do nepodnošljivosti govori advokatu (Đorđe Stojković): „Mene bi bilo sramota da sam na silu ušao u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tu kuću nego, eto, vidim rulju pa ko velim da je ja uzmem pa da održavam red...“ U gledalištu nekolicina glumaca, ljudi iz Ateljea, prijatelja. Zdušno prate zbivanja na sceni i komentarišu. Reditelj Marko Manojlović daje znak da se scena ponovi... Teče proba „Ožalošćene porodice“...
- Koga bi danas i zbog čega bilo sramota? Pa danas ljudi, posebno oni koji se smatraju uspešnim, moćnim nemaju stida, dakle ni osećanja sramote, i to jeste jedno od najbitnijih obeležja ovog našeg čitanja čuvenog Nušićevog komada - kaže Nenad Jezdić za „Blic“ i dodaje:
Glumačka ekipa
Uz Nenada Jezdića i Radmilu Tomović, u „Ožalošćenoj porodici“ uloge tumače: Erol Kadić, Branislav Zeremski, Ivan Jevtović, Dejan Dedić, Sofija Juričan, Aleksandra Janković, Dubravka Mijatović i drugi.
- Razigravali smo komad, ali se nismo odrekli nijedne Nušićeve replike. Neverovatno je živ i aktuelan. Ti likovi, to je garnitura današnjih ljudi kojima ni po zemaljskim, ni po božjim, ni po jednim do sada poznatim zakonima ne pripada ono za šta su oni čvrsto uvereni da im pripada, pa intenzivno otimaju i prisvajaju. Nit su zaradili, nit zavredeli, ali otimaju. I nije reč samo o materijalnom, oni agresivno nameću i da budu voljeni, poštovani, cenjeni. Lopovluka i otimačine je uvek bilo, samo se to nikad kao danas nije smatralo normalnim, poželjnim, preporučenim modelom ponašanja.
Tomović: Žene na ivici egzistencije
- Prija Gina je na ivici egzistencije i nastoji da se uklopi u aktuelni model ponašanja, a koji važi za dobitni. S druge strane gledano, skoro svaka žena u Srbiji ima ozbiljne razloge za plakanje. Nametnute su okolnosti u kojima loše živimo već decenijama, s manjim pauzama, a sad nam je još malo gore.
Nižu se replike i scenske radnje... Testament još nije otvoren, pokojnik se još, što bi re reklo, nije ni o‘ladio, a familija se iz petnih žila bacila na ostavštinu. Oči jedan drugome da povade... U iščekivanju otvaranja koverte u kojoj piše šta kome (ne) pripada, otimaju li otimaju; ko akcije, ko kuću, ko srebrninu... dobro, i budilnik je vajdica... Čujemo sa scene zamerke na prija Gijin (Radmila Tomović) račun. Jes da je tek supruga gos‘n Proke, nazovi muškarca, čije je, avaj, srodstvo s pokojnikom maglovito, al’ oka ne suši. Što bi se danas reklo, plače za sve pare. U gledalištu se čuje tihi komentar kako na sve strane, kud god da se okreneš, sve Agatoni i prija Gine...
Upitan za žanr predstave, reditelj Marko Manojlović kaže:
- Pretapa ih se više, kao i u životu. Pa mi u jednom danu bivamo ko zna koliko puta gurani iz žanra u žanr. Nušić se vezuje za naš prostor, mentalitet... Ali u toku proba su se otvorili razni slojevi. Recimo, unutrašnja muka tzv. običnih ljudi. Jesu li zaista alavost, otimačina i beskrupuloznost jedini mehanizmi, ne samo bogaćenja i penjanja na društvenoj lestvici nego i elementarnog opstanka. Nemoral je stekao pun legitimitet i nije lako snaći se i živeti u tom okruženju. Čak i kroz institucije. Recimo banke. Danas se smatra dobrim poslovnim potezom ako nekog prevarite i otmete mu pare. A mediji peru ljudima mozak da bi to prihvatili.
