Izvor: Prva.rs, 10.Apr.2015, 08:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Doba nevinosti: Sonja Savić

Nedavno se na internetu (Kulturbunt) pojavila fotka naše divne glumice Sonje Savić na ekskurziji 1976. godine.
Još klinka, osmeha punog nevinosti i slobode, Sonja je zračila srećom.
A onda je porasla...
Evo šta je „Vreme“ napisalo o Sonji davne 2008. godine:
„U zvaničnoj biografiji Sonje Savić navodi se da je rođena 1961. godine, da je igrala u filmovima Leptirov oblak, Šećerna vodica, Živeti kao sav normalan svet, Una, Davitelj >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << protiv davitelja, Balkanski špijun, Kako je propao rokenrol, Braća po materi, Život je lep, Čavka, Mi nismo anđeli, Uvod u drugi život, Ni na nebu, ni na zemlji, Urnebesna tragedija, Hleb i mleko, Od groba do groba, Jug jugoistok, kao i u nekoliko TV serija.
Takođe se navodi da je dobitnica nekoliko važnih glumačkih nagrada, da se bavila režijom i poslednjih dvadesetak godina aktivno učestvovala u različitim avangardnim projektima.
Zvanična biografija, međutim, ne beleži kulturni šok koji je Sonja izazvala već u prvom pojavljivanju: svojim ponašanjem, kretanjem, načinom govora, mimikom i gestikulacijom, na samom početku karijere stekla je status "drugačije" i "čudne".
Zvanična biografija takođe ne pominje da je upravo Sonja bila personifikacija urbanog, kada se urbano tek stvaralo; da je tokom osamdesetih bila jedna od najvažnijih faca beogradske scene (ne samo filmske); da je do poslednjeg dana ostala simbol tihe pobune i dokaz kako je i u srcu velikog grada, u srcu kulturnih dešavanja, moguće ostati svoj.
Takođe, zvanična biografija ne navodi činjenicu da je Sonja bila jedna od "najtežih" sagovornica: čak i najobrazovanijima, događalo se da se već negde na trećoj rečenici "pogube" jer je Sonja brzinom svetlosti citirala znane i neznane mudre ljude, pravila paralele kojih bi se i filozofi postideli, ne mareći pritom da li će je neko razumeti. U vremenu u kojem su se mnogi dičili svojom "neobičnošću" i osobenjaštvom, Sonja je ipak bila nešto posebno: za razliku od pomenutih, koji su bili nesposobni za bilo šta osim da glume "neobičnost", ona se dobrovoljno odrekla klasične glumačke slave za koju je bila predodređena.
Zahvaljujući večnoj težnji ovdašnje čaršije za uobičajenim i "normalnim", Sonja je vremenom sve teže dolazila do uloga, TV emisija koju je vodila skinuta je s programa, a čak i neke kolege percipirale su je kao "strano telo". Nerazumevanje na koje je za života nailazila, bilo je očigledno i posle njene smrti, 23. septembra 2008.
Mediji i publika željni suza i krvi, siti su se nahranili okolnostima Sonjine smrti, prelazeći na trenutke ionako pomerene granice elementarne ljudske pristojnosti. Opraštajući se pismom od Sonje Savić, režiser Miloš Radivojević ocenio je da je "Sonja pružala otpor ubuđalom svetu, a ta pobuna išla je isključivo na njenu štetu". Njegov kolega Puriša Đorđević to je sublimirao: "Ni Bog, ni Srbija nisu imali razumevanja za Sonju."
Daleka je 1976. godina...

Nastavak na Prva.rs...